Shovel Knight je video igra o vitezu koji nosi lopatu. To je NES igra koja je izašla 25 godina kasno. To je tip platformera koji je mnogo ljudi dugo žudeo.
Nema načina da se priča o Shovel Knightu bez razgovora o igrama koje su došle pre njega, pa hajde da to prvo uradimo.
Ako bi se sve te NES igre – Mega Man, Castlevania, Adventure of Link, Duck Tales, Super Mario Bros. 3 – spojile zajedno i pretvorile u neku vrstu super-NES igre (ne smešati sa Super NES igrom), zvala bi se Shovel Knight. I bila bi sjajna.
Shovel Knight je platformer, što znači da kontrolišete malog avatara koji se kreće s leva na desno na nizu dvodimenzionalnih ekrana, preskačući jame i pobeđujući neprijatelje dok napredujete prema Cilju, koji je obično bos. Ima osam glavnih nivoa, svaki tematski vezan za jednog od tih bosova, poput Polar Knighta (tema leda) i King Knighta (tema kralja). Takođe možete otići do nekoliko bonus nivoa i nekoliko gradova, gde možete koristiti zlato koje sakupljate (iskopavate) da poboljšate svoje zdravlje i kupite posebne sposobnosti.
Da biste uklonili prepreke na svakom nivou, možete koristiti svoju lopatu kao mač, mahujući horizontalno da biste eliminisali neprijatelje, ili je možete koristiti kao pogo štap, skakanjem odozgo na neprijatelje i platforme dok skakućete između smrtonosnih jama. Takođe postoje merdevine i pod-bossovi, i gotovo sve drugo što biste očekivali od igre koja emulira igre poput Mega Mana i Castlevanie.
Sve to na prvi pogled deluje jednostavno, ali kako napredujete, naići ćete na sve teže izazove koji će testirati vaše veštine platformiranja na načine koji su teži u poređenju sa većinom današnjih igara, iako će Shovel Knight možda delovati blago u poređenju sa, recimo, Mega Man 3. Kao i sa svim platformerima, skoro sve u Shovel Knightu je stvar izvršenja, a ne konceptualizacije – lako je vizualizovati kako ćete skakati kroz svaki nivo, ali nije uvek lako to izvesti.
Ljudi će neizbežno opisivati Shovel Knighta koristeći fraze poput „blaženstvo stare školske platforme“ i „ljubavno pismo retro igrama“, i to je tačno i sve, ali zapravo, ovo je iskustvo koje hvata ono što ljudi pamte o tim starim igrama, bez svih glomaznih trzanja koja su ih zapravo mučila. Nećete morati da brinete o usporenosti ili nasumičnim grafičkim greškama ovde. Skokovi i udarci imaju težinu moderne igre. Besnićete na igru kada vas ubije, ali ne zato što vas je prevarila nekom nepravednom grafičkom prevarom ili zamkom smrti u stilu Battletoads.
Drugim rečima, Shovel Knight je čista nostalgija. To je kao da se uronite u svoje sećanje i izaberete dobre delove. Za dvadesetogodišnjake i tridesetogodišnjake koji su odrasli uz NES, ova igra će biti uteha, kao putovanje u doba kada nismo primetili mane i greške – tada su se činile kao prepreke koje treba savladati.
Pretpostavljam da će igrači koji nisu odrasli uz NES takođe uživati u Shovel Knightu, jer je ovo platformiranje onako kako treba da bude. Svaki nivo je izazovan i pametan. Nema nepotrebnog prostora. Nijedna borba nije dosadna. Čak i gradovi kriju male tajne i divne iznenađenja koja ovde svakako neću otkriti.
