Podcenio sam Keeper, a nakon igranja brojnih Double Fine igara, to stvarno nisam smeo. Očekivao sam duhovitu priču o svetioniku koji oživi i sprijatelji se s luckastom morskom pticom, ali dobio sam potpuno neočekivano putovanje. Da, u osnovi je to i dalje šaljiva priča o svetioniku i ptici, ali je daleko složenija i čarobnija od toga.
Najteži deo pisanja o Keeper-u je želja da sačuvam njegove tajne. Ova magična, misteriozna igra nije duga – završio sam je za oko 8 sati – ali ne bih želeo da iko pokvari njena iznenađenja. Ono što ću otkriti jeste da sam se zaljubio u svetionik. Double Fine uspeva da ovom „hodajućem stonom lampom“ udahne toliko emocija i ličnosti da ću o njemu razmišljati još dugo. Kroz sve što ovaj nespretni lik proživljava, osetite svaki korak, pad i dramatičan trenutak, a da nikada ne vidite izraz lica.
Igra bez reči, ali puna čarolije
Keeper nema ni jednu reč dijaloga, nema ciljeve, misije, niti jasno razumevanje šta treba da radite. Vi ste samo svetionik po imenu Keeper koji je oživeo, naučio da hoda i poseduje moć svetlosti za interakciju sa svetom. Vaš prijatelj, ptica Twig, pomaže leteći okolo, povlačeći poluge, okrećući ručke ili izvlačeći neobične predmete iz još neobičnijeg rastinja. Ovo je partnerstvo – ne samo između Keeper-a i Twig-a, već i sa vama, igračem, jer je ova igra sve o otkrivanju, ne samo „zašto“, već i „kako“.
Svetlost koja oživljava svet
Igra vam daje vrlo malo informacija, i to je deo njenog šarma. Na početku znate samo da nešto napada ptice – rojevi koji liče na elektronske bube, deo nečega što se kasnije naziva „Wither“ (iscedak), saznajete kroz postignuća, a ne direktno u igri. Keeper-ova svetlost može se boriti protiv Wither-a, rasterujući rojeve, topeći pulsirajuće pipke i oslobađajući druge stvorove u ovom prelepom, bizarnom svetu.
Ali to saznate postepeno, u talasima, kroz fragmente znanja. Ipak, to nije ni toliko važno. Čar hodanja na nesigurnim nogama kroz nepoznat svet dovoljna je da vas gura napred. Osim zaštite, vaša svetlost radi toliko toga: cveće cveta u neonskim bojama, biljke poput anemona oživljavaju, stvorovi plešu ili skreću pogled. Ovaj svet je vanzemaljski, a vi se osećate kao stranac u njemu – sve je divno neočekivano.
Istraživanje i izazovi
Suptilni nagoveštaji vode vas ka sledećoj destinaciji,ali lako ih je propustiti. Bilo je trenutaka kada sam se češao po glavi, pitajući se gde grešim. Keeper nema kontrolu kamere – kretanje je na levoj palici, svetlost na desnoj, a desni okidač fokusira snagu svetlosti. Ponekad možete skočiti, poput čarobnog trenutka kada se svetionik prekrije ružičastim oblacima poput šećerne vate, omogućavajući skokove u niskoj gravitaciji. Ali ograničena kontrola kamere može otežati pronalaženje ulaza ili skrivenih elemenata, što zna biti frustrirajuće, ali je deo etosa igre – samo treba pogledati ponovo.
Svet koji oduzima dah
Ovaj svet je radost istraživati. Ima ručno rađeni osećaj, poput nečega iz Media Molecule’s Dreams. Pejzaži su rustični, pastoralni, ali i vanzemaljski – od ružičastih nivoa šećerne vate do kišom natopljene prirode, psihodeličnih kanjona, mahovinastih brda i ledenih terena. Igra igra sa perspektivama, naglašavajući dubinu i lepotu. Sitni stvorovi mile po ivicama, a upozorenje za arahnofobične igrače na početku ima smisla – ima toliko toga da se vidi da lako zaboravite šta radite, samo posmatrajući čudesa.
Zaključak: Čarobna avantura
Nema smrti, nema pravog borbenog sistema, samo istraživanje i otkrivanje. Možda ćete se ponekad izgubiti, ali dok sam emotivno gledao odjavnu špicu, to nije bilo važno. Keeper je jedna od najčudesnijih, najbizarnijih igara koje sam ikada igrao – prava kriška magije. Od reakcije najmanjeg cveta na vašu svetlost do velikih trenutaka koji izazivaju smeh, ovo je svet koji će vas neprestano iznenađivati. Ne čitajte ništa više – igrajte Keeper.
