Gejming svet je danas tiši za jedan glas, ali glas čije delo odjekuje u milionima domova širom planete. Stigla je tužna vest da nas je napustio Julian LeFay, legendarni programer i dizajner, čovek koji se s pravom smatra „ocem The Elder Scrolls serijala“. Njegova smrt predstavlja kraj jedne ere, ali njegovo nasleđe nastavlja da živi kroz ogromne, fantastične svetove koje je pomogao da se rode.

Ova vest je prvobitno podeljena u uskom krugu kolega i prijatelja, a ubrzo je odjeknula širom industrije, ostavljajući fanove i developere u žalosti. Iako njegovo ime možda nije poznato široj publici kao imena nekih modernih producenata, svaki igrač koji je kročio u svet Tamriela, od močvara Morrowinda do zaleđenih vrhova Skyrima, duguje zahvalnost njegovoj pionirskoj viziji.

Stvaranje sveta velikog kao Velika Britanija

Da bismo razumeli veličinu njegovog doprinosa, moramo se vratiti u rane devedesete godine prošlog veka, u vreme kada je kompanija Bethesda Softworks bila tek jedan od mnogih studija koji su tražili svoje mesto pod suncem. Julian LeFay je bio ključna figura u tim ranim danima, radeći kao glavni programer na prve dve igre koje će definisati čitav jedan žanr – The Elder Scrolls: Arena i, što je još važnije, The Elder Scrolls II: Daggerfall.

Dok je Arena bila prvi korak, Daggerfall, objavljen 1996. godine, bio je kvantni skok. U vreme kada su se igre odvijale u relativno malim, ograničenim prostorima, LeFay i njegov tim su imali gotovo nezamislivu ambiciju: da stvore digitalni svet koji bi bio istinski ogroman. Rezultat je bio Daggerfall, igra čija je mapa, prema čuvenoj proceni, bila velika otprilike kao Velika Britanija. Sa preko 15.000 gradova, sela i tamnica, i sa više od 750.000 likova sa kojima je bilo moguće interagovati, Daggerfall je bio čudo proceduralne generacije.

Upravo je LeFay bio taj koji je insistirao na ovoj skali. Koristeći algoritme za proceduralno generisanje terena, gradova i zadataka, stvorio je igralište koje nijedan igrač nije mogao u potpunosti da istraži. Ta sloboda, mogućnost da odete bilo gde i radite bilo šta, postala je kamen temeljac ne samo za The Elder Scrolls, već i za čitav žanr modernih RPG igara otvorenog sveta. Naravno, ova ambicija je imala i svoju cenu – igra je bila poznata po svojim brojnim bagovima, zbog čega je od fanova dobila nadimak „Buggerfall“, ali je njena vizija bila toliko moćna da je nadmašila sve tehničke nedostatke.

Nasleđe koje je oblikovalo budućnost

Nakon izlaska Daggerfalla, LeFay je napustio Bethesdu, ali je temelj koji je postavio bio toliko čvrst da je omogućio dalji rast serijala. Svaka naredna igra, iako je napustila pristup čiste proceduralne generacije u korist ručno izrađenih svetova, nosila je u sebi duh slobode i istraživanja koji je on uspostavio. Morrowind, Oblivion i Skyrim su možda imali manje, ali daleko detaljnije svetove, ali osećaj da ste samo mali deo jednog ogromnog, živog univerzuma potiče direktno iz filozofije koju je LeFay utkao u Daggerfall.

Njegov uticaj seže daleko izvan granica Tamriela. Svaki put kada u nekoj modernoj igri vidite ogroman, otvoren svet koji vas mami da istražite šta se nalazi iza sledećeg brda, vidite delić njegovog nasleđa. On je bio jedan od pionira koji su dokazali da igre mogu biti više od pukog niza nivoa; da mogu biti svetovi za sebe, sa sopstvenom istorijom, kulturom i bezbrojnim pričama koje čekaju da budu otkrivene.

Iako se poslednjih godina povukao iz javnosti i nije bio direktno uključen u rad na velikim projektima, njegova strast prema stvaranju svetova nikada nije nestala. Njegov odlazak je ogroman gubitak, ali njegova vizija je besmrtna. Sledeći put kada pokrenete svoju omiljenu RPG igru i osetite uzbuđenje dok gledate u nepregledni horizont, setite se čoveka čija je neverovatna ambicija sve to omogućila. Svet gejminga mu duguje više nego što se rečima može iskazati.