Mafia serijal je debitovao 2002. godine, gotovo godinu dana nakon revolucionarnog Grand Theft Auto III. Ova sandbox igra možda nije postigla ni blizu uspeha Grand Theft Auto serijala, ali je privukla svoju publiku i dovela do dva nastavka u narednih 14 godina. 2K Games je ranije ove godine izdao Mafia Trilogy koja je uključivala port za Mafia II, kombinovanu verziju sa dodacima za Mafia III, i obećanje da će Mafia: Definitive Edition doći kasnije. Sada je konačno deo ovog paketa spreman jer je stigao Mafia: Definitive Edition.
Mafia je prvobitno izašla tokom ere PS2 i Xbox konzola, gde mnoge igre tog vremena nisu dobro ostarele. To je delimično razlog zašto se 2K Games odlučio da angažuje Hangar 13, developera Mafia III, da potpuno prepravi prvu igru umesto da jednostavno uradi port. Kao rezultat toga, Mafia: Definitive Edition je potpuno prepravljena igra sa novim resursima i svime, ali i dalje koristeći engine koji su već koristili u Mafia III.
Kao što se i očekivalo, Mafia: Definitive Edition je ogroman vizualni napredak u odnosu na originalnu igru i stvarno i malo bolja od Mafia III. Ovo se vidi kroz celu igru, sa dobro dizajniranim modelima likova i facijalnim animacijama glavnih likova koje igru čine mnogo realističnijom. Međutim, developeri su se činili malo štedljivim kada je u pitanju dizajn raznih NPC-eva i nekih okruženja u igri. Ovi aspekti nisu uvek loši, ali neki delovi izgledaju kao niskorezolucioni i gotovo da se čini da su rezultat skraćivanja budžeta pri dizajniranju igre. Serijal je takođe poznat po vremenski odgovarajućim muzičkim podlogama i ova igra nije izuzetak, uključujući novo orkestriranu muziku koja je kombinovana sa licenciranom muzikom iz tog vremena kako bi zaista postavila raspoloženje.
Mafia: Definitive Edition se odvija u izmišljenom gradu Lost Heaven, koji je mešavina Njujorka, Čikaga i San Franciska, tokom prohibicije. Igrate kao taksista koji postaje mafijaš po imenu Tomi Anđelo, koji se upetljava sa porodicom Salijeri nakon što mu unište taksi. Kao i kasnije igre, ova takođe ima napredak u vremenu tokom perioda nekoliko godina, što omogućava više razvoja nego što bi inače imala. Takođe, slično kao i druge igre iz serijala, priča je ispričana kroz retrospekcije, ovaj put dok Tomi priča sa detektivom i prenosi mu događaje iz prošlosti.
Priča se proteže kroz 20 poglavlja u Mafia: Definitive Edition, što je blaga promena u odnosu na original. U originalnoj verziji bilo je ukupno 21 poglavlje, ali sada su dva njih kombinovana, tako da ostaje četiri poglavlja godišnje u vremenskoj liniji. Ovo zapravo nije mnogo drugačije od originala, jer se priča održava onakvom kakva je bila u originalnoj igri. Priča je veoma privlačna i jedan od elemenata koji će vas držati da igrate sve do završnih titlova.
Za razliku od Grand Theft Auto serijala, Mafia je sveukupno mnogo linearnija u svojoj izvedbi. Iako ima mesta za istraživanje u velikom gradu Lost Heaven, obično ćete ići sa mesta na mesto dok završavate misije priče. Ovde biste se nadali da bi remake mogao dodati neke dodatne misije da vas zadrži zauzetima i da produži ukupno iskustvo sa Mafijom, ali umesto toga je igra gotovo netaknuta kao što je bila ranije.
Za one koji žele samo da istražuju grad ili pronalaze kolekcionarske predmete, Mafia: Definitive Edition takođe ima režim Free Ride. Ovaj režim nije odmah otključan, ali nećete morati da igrate predugo da biste dobili pristup njemu. Kao i kod režima priče, bilo bi lepo da je više dodato u igru unutar Free Ride režima. Ipak, Free Ride je i dalje zabavan način da istražite grad Lost Heaven u svoj njegovoj obnovljenoj slavi.
Originalna gameplay mehanika Mafije bi danas delovala veoma zastarelo, tako da je Hangar 13 suštinski preneo gameplay engine iz Mafia III i u ovaj remake. Ovo uključuje ne samo mnogo bolju mehaniku pucanja, već i mehaniku korišćenja zaklona koja će vam olakšati borbu sa oružjem.
Mafia igre ne bi bile potpune bez mogućnosti vožnje kroz grad, a Mafia: Definitive Edition nije izuzetak. Štaviše, igra dodaje i motocikle koji nisu bili dostupni u originalnoj igri. Kao i sa ostalim aspektima gameplaya, mehanika vožnje je modernizovana i definitivno je mnogo preciznija nego pre. Međutim, mehanika vožnje u igrama kao što je ova gotovo uvek je teško upravljati, tako da ne očekujte da su „izmislili toplu vodu“ ili nešto slično. Ovo je posebno primetno u čuvenoj trci koja se odvija rano u igri, gde morate doći prvi da biste nastavili. Iako to neće pomoći za tu misiju, jedna lepa opcija koja je uključena je mogućnost preskakanja vožnji kada se krećete sa mesta na mesto, osim ako to nije direktno povezano sa pričom.
Jedna od najvećih pritužbi koje su neki imali na serijal Mafija je način na koji su se policija odnosila, jer bi vas gonili čak i zbog prebrze vožnje ili prolaska kroz crveno svetlo. Srećom, Mafia: Definitive Edition ima dvovarijabilni pristup kada je reč o policiji. Opcija po defaultu umanjuje ovo tako da vas zaustavljaju samo ako pravite štetu, dok je druga opcija mnogo striktnija i zaustaviće vas čak i zbog prekršaja u saobraćaju. Kada vas policija progoni, igra ima sistem ocenjivanja sa zvezdicama koji ocenjuje koliko vas goni i u kojoj meri, što je prilično slično drugim igrama u stilu „sandbox“.
Izlazak Mafia II: Definitive Edition ranije ove godine je bio obeležen brojnim bagovima, neki od kojih su bili gotovo destruktivni za igru. Dobra vest za Mafia: Definitive Edition je da nema ni približno toliko problema. U stvari, bilo kakvi bugovi koji su se pojavili bili su minimalni najviše i nisu bili ponavljajući problemi. Igra je izgledala prilično dobro i radila je mnogo bolje od jednostavnog porta koji je dobio deo II.
Iako je i dalje čudna odluka da se Mafia Trilogy izda mesecima unapred i da se ljude natera da čekaju na Mafia: Definitive Edition, igra se pokazala vrednom čekanja. Možda nije revolucionarna, ali upotreba enginea iz Mafia III dobro funkcioniše u ovoj igri i vizualno i sa aspekta gameplaya. Bilo da privlači nove igrače ili one koji su igrali original, Mafia: Definitive Edition je solidan remake koji je vredan igranja, pre svega zbog same priče.
