S približavanjem Noći veštica, dolazi vreme za jezive priče koje podižu jezu i kod dece i kod odraslih, uz mračnu atmosferu i uvijene zaplete. Serijal Little Nightmares kompanije Bandai Namco naginje blažem obliku horora, plašeći igrače bez preteranog nasilja i krvavih scena. Iako Tarsier Studios više ne vodi razvoj za Little Nightmares 3, Supermassive Games pokazuje da razume šta ovu seriju čini posebnom. Uprkos nekim manjkavim dizajnerskim odlukama, ovo je i dalje sjajna priča o dvoje prijatelja koji pokušavaju da prežive u zastrašujućem svetu, oslanjajući se samo jedan na drugog.
Jadne, nesrećne duše
Little Nightmares 3 prati Low-a i Alone, dvoje dece izgubljene u potrazi za putem kući. Pronalaze se zarobljeni u Spiralu, izobličenom svetu punom neopisivih užasa i čudovišta. Kroz čarobna ogledala, Low i Alone prelaze u različite okoline – napuštenu pustinju, distopijsku fabriku slatkiša i izopačeni karneval.
Kao i prethodni delovi serijala, Little Nightmares 3 briljira u minimalističkom pripovedanju. Bez dugih filmskih sekvenci ili govornog dijaloga, priča se prenosi kroz jednostavne gestove i izraze tela. Ovi suptilni pokreti izazivaju snažne emocije kod igrača – od očaja i nade do užasa, zavisno od situacije. Sve je to veoma efektno, jer likovi bez ijedne reči prenose duboka osećanja.
Atmosferu dodatno pojačava jednostavna prezentacija. Igra nema interfejs na ekranu, a uputstva se pojavljuju samo na početku i brzo nestaju. Cela površina ekrana koristi se za priču, stvarajući snažan osećaj uronjenosti. Igra podseća na blaži horor u stilu filma Coraline ili knjiga serijala Jeza, posebno zbog jezivih drvenih lutaka-ubica. To je priča koja svakome može izazvati nelagodu.
Zajednička igra za dvoje
S obzirom na to da priča prati dva glavna lika, zajednička igra je ključna. Little Nightmares 3 je dizajniran za dva igrača koji rade kao tim. Međutim, najveći nedostatak igre je odsustvo lokalne kooperativne igre. Bandai Namco koristi Friends Pass sistem, što znači da dva igrača ne moraju kupiti igru odvojeno, a podržana je i onlajn kooperacija unutar iste platforme. Ipak, ova igra vapije za lokalnom kooperacijom, gde bi prijatelji ili porodica mogli da je dožive zajedno u istoj prostoriji. Čak i sekvence gde su likovi razdvojeni mogle su biti rešene podeljenim ekranom, iako bi to možda narušilo deo imerzije koju je Supermassive želeo.
Moguće je igrati solo uz partnera kojim upravlja veštačka inteligencija (AI). AI je često sposoban saputnik, znajući kada da se uključi u zajedničke zadatke, ali nije savršen. Bilo je trenutaka kada je moj AI partner „stajao skrštenih ruku“, primoravajući me da se vratim na prethodni checkpoint. Jedan od tih slučajeva desio se na samom početku, dok sam igrao kao Alone, a AI Low nije pomagao sa svojim strelama. Tu sam saznao i da, kada izaberete lik na početku, ne možete ga menjati tokom ili između sesija.
Ipak, kooperativne zagonetke u Little Nightmares 3 su često veoma domišljate. Low i Alone imaju svoje jedinstvene alate – poput strela ili alatki za razbijanje – kojima otvaraju put napred. Ovi alati se koriste i u borbi, iako borba nije najjača tačka igre. Na sreću, borbenih sekvenci nema previše, ali kada se pojave, uključuju zanimljive kooperativne mehanike koje testiraju sposobnost igrača da rade kao tim.
Zagonetke i skrivanje
Zagonetke se uglavnom sastoje od istraživanja okoline, pomeranja prekidača, penjanja na udaljene platforme ili korišćenja elemenata iz okruženja. Rešenja su često jednostavna, otkrivaju se isprobavanjem objekata i kretanjem po prostoru. Ono što ih čini posebnim je naglasak na komunikaciju između igrača. Pošto likovi ne govore, a igrači ne mogu koristiti glasovni čet, komunikacija se svodi na dugme „Zovi“, koje proizvodi glasni šapat. Ovo treba koristiti oprezno, jer preterana upotreba može privući neželjenu pažnju neprijatelja.
Zagonetke često prelaze u napete sekvence skrivanja, gde igrači moraju tiho da se kreću, pronađu skrovište ili jednostavno pobegnu glavom bez obzira. Neke sekvence razdvajaju likove, zahtevajući pametno korišćenje „Zovi“ dugmeta da odvratite pažnju neprijatelja i omogućite drugom igraču da se provuče. Ove sekvence uključuju dosta pokušaja i grešaka, ali srećom, checkpointovi su uglavnom popustljivi.
Bilo je trenutaka frustracije, uglavnom zbog nejasnoće gde se likovi nalaze u odnosu na objekte. Zbog statične kamere i mračnog osvetljenja, ponekad je teško proceniti položaj lika u odnosu na predmete ispred ili iznad njih, što je dovodilo do grešaka poput pada s litice i vraćanja na checkpoint. Takođe, nije uvek jasno koji objekti su interaktivni, ali Supermassive to nadoknađuje detaljnim opcijama pristupačnosti. Možete istaknuti interaktivne objekte različitim bojama, što pomaže ne samo igračima sa slabijim vidom, već i mlađoj deci koja se možda muče da razlikuju objekte na ekranu.
Jeziva atmosfera
Little Nightmares 3 razume važnost atmosfere u horor igri. Svetovi su podjednako očaravajući koliko i jezivi, s vizualnim prikazima koji postaju sve čudniji i privlače vas da nastavite dalje. Sve to doprinosi upečatljivoj priči koja ostavlja snažan utisak, a da ne preteruje s dužinom.
Iako dvojica prijatelja ne mogu zajedno u istoj prostoriji da dožive Little Nightmares 3, ovo je igra koju vredi iskusiti. Žao mi je što ne mogu da podelim svoje čuđenje i strah s partnerom u trenutku, ali bar mogu da razmenim utiske preko Discorda. Ova priča o prijateljstvu sigurno će izazvati snažne emocije.
