U vreme kada su dobri ARPG naslovi retki i teško dostupni, Last Epoch izlazi iz ranog pristupa sa 1.0 verzijom koja definiše kako izgleda lansiranje ARPG igre.
Kada je reč o kompletnom paketu, Last Epoch je sve što vam treba. Dobijate opsežnu priču, pet klasa, od koji svaka ima po tri majstorske klase, veoma pristupačan, ali dubok crafting sistem, cop-op multiplayer, podršku za hardcore mod, i sistem aukcije. Na vrhu svega je endgame sistem koji se vrti oko tri posebne aktivnosti uz impresivnu i modernu grafiku.
Takav opis ne pruža pravu sliku igre, pa hajde da sve razložimo. Bez previše otkrivanja, priča se vrti oko vas dok putujete kroz vreme i posećujete veliki broj lokacija. Ono što mi je bilo zanimljivo u kampanji i njenim lokacijama je da svaka era ima svoj jedinstveni osećaj koji potiče iz njenog lore-a.
Na primer, Divine Era je mesto gde počinjete i to je mesto harmonije između ljudi i bogova, kao zlatno doba. Zatim, kada putujete u Imperial Era, otkrivate da je ljudsko društvo nazadovalo nakon što su moćni nemrtvi preuzeli kontrolu nad moći bogova i koristi je kako bi stvorili Unead Empire. Međutim, manje od 300 godina kasnije, ovaj sveopšti siloviti mrak koji se zove „The Void“ probija se kroz odbranu tog carstva i pustoši sve zemlje, pretvarajući skoro svako živo biće u Void Horrors.
Ono što radite u priči služi da zaustavite ove događaje i to je prilično ubedljivo! Zadaci su mi bili interesantni, čak i animirane cutscene nakon glavnih zadataka koje podsećaju na sezonske filmske scene iz Destiny 2, su zabavne za gledanje i postavljaju scenu za ono što dolazi. Ali šta vredi dobra priča i raznovrsna okolina ako ne možete raditi ništa kul u njima? Pa, budite sigurni, gameplay Last Epocha je njena jaka strana.
Kao što sam već pominjao, možete da birate između pet klasa koje mogu da se specijalizuju u jednu od tri masetery klase. Srećom, svaka majstorska klasa je različita od ostalih, tako da dva Akolita verovatno neće imati veoma sličan build. Ovo je podržano činjenicom da svaka mastery klasa ima svoj jedinstven pasivnan skill tree.
Stabla veština nisu jednostavni +2% damage bonusi. Umesto toga, naći ćete desetinu ili više nodova koji dodaju nove osobine veštini, koji se takođe mogu stapati jedan sa drugim, i koji mogu biti dodeljeni novom sinergijom sa još jednom vašom veštinom. Na primer, moj Falconer Rogue može da baci nekoliko eksplodirajućih mamaca. Zbog stabla veština veštine, Dive Bomb ability izaziva eksploziju ekstra snažnog napada ako se koristi na tim eksplodirajućim mamcima. Ovakve sinergije su obilne kod svih klasa i zaista pomažu da se raznoliki buildovi poboljšaju i poboljšaju gameplay na načine koje bih želeo da svaka druga ARPG igra radi.
Konačno, bilo da ste Mage, Rogue, Primalist, Acolyte ili Sentinel, svaka klasa ima 20+ veština što znači da imate toliko stabla veština da ih mešate i uklapate sa svim vašim plenom, idolima i pasivnim veštinama mastery klase. Govoreći o loot-u, verovatno nećete pronaći bolji loot sistem izvan klasika poput Diablo 2 i Path of Exile – Diablo 4 želi da mu loot bude ovako dobar. To je zbog toga što oružje može imati različite efekte koji dolaze u tierima od jedan do pet na lootu.
Dobar primer razlike između nivoa je nešto poput ’addes fire damage’ koja je oko 7% na prvom nivou i oko 50% na petom nivou. Kul stvar, ipak, je da dok možete kraftovati i nadograditi opremu do tier 5, loot može pasti sa afiksima nivoa šest ili sedam sa drastično uvećanim vrednostima u poređenju sa prvih pet nivoa. Onda imate svoj uobičajeni asortiman Unique opreme koja se ne može kraftovati, kao i komplete predmeta. Ipak, kraftovanje u Last Epochu je determinističko, lako razumljivo i ne zahteva desetine različitih/retkih valuta.
Govoreći o priči, imate glavni zadatak koji otključava nove regione i ere. Zatim imate sporedne zadatke koji nagrađuju pasivne skill poene i slotove za idole, koji su odvojen prostor za idole koji su poput čarobnjaka iz Diablo 2, osim što ne zauzimaju inventarski prostor. Osim toga, kada jednom pređete određeni deo kampanje (oko nivoa 50), otključaćete endgame, koji možete igrati pre nego što završite kampanju u potpunosti.
Endgame nije lak jer imate Monolit of Fate Maps, sistem mapa, Dungeons, i Arenu. Monolit of Fate je kao da su sistem mapa i sistem rudnika iz Path of Exile-a imali bebu. Nije baš toliko razrađen kao mape u PoE-u, ali služi kao dobra polazna tačka za Eleventh Hour Games da nastavi.
Iza Monolit of Fate su tri tamnice. Ove tamnice u Last Epochu zapravo su sličnije tamnicama u Destiny 2-u u pogledu mehaničke složenosti i težine, bar u poređenju sa Diablo 4. Svaka tamnica ima impresivnu bitku sa bossom koja uključuje mehaniku tamnica koju ste naučili usput, osim što vam je u Last Epochu potreban ključ da biste ušli u tamnicu svaki put, i kada umrete, to je to, trebaće vam drugi ključ.
Ono što je kul je to da svaka tamnica ima svoj jedinstveni sistem nagrada. Jedna tamnica vam omogućava da kraftujete pomenute Legendarne predmete spajanjem Unique i Exalted predmeta istog tipa. Druga tamnica vam omogućava da potrošite ogromne količine zlata kako biste dodali modifikatore na četiri velika sanduka koje dobijete na kraju tamnice. Od ogromne šanse za duplikate do garantovanih Unique predmeta, svaka tamnica ima svoju jedinstvenu vrednost nagrade.
Zatim imate Arenu. Ova endgame aktivnost vam omogućava da se borite kroz talase neprijatelja koji se završavaju bossom. Ali to nije najbolji deo Arene. Zapravo, ono što većina igrača voli kod Arene je njen Endless mod, gde idete koliko daleko vaš build može da vas odnese, a zatim ste stavljeni na rang listu sa svim ostalim u zajednici. Neki bi rekli da je ovo pravi endgame, i oduševljen sam što je već u igri.
Verzija 1.0 takođe donosi preuređenju grafiku koja dodaje screen space shadows, ambient occlusion, bolje osvetljenje, i raznovrsne nove i promenljive efekte vremena. Rezultat stavlja Last Epoch negde između Path of Exile i Diablo 4, i to je u redu sa mnom jer takođe dobro funkcioniše na mom skromnom laptopu na Very High podešavanjima. Šteta je što Last Epoch neće biti lansiran sa DLSS-om ili FSR-om. U međuvremenu, muzika je upotrebljiva i radi pristojan posao u uparivanju sa okruženjima i bossovima, ali samo nekoliko numera mi se izdvojilo.
Na kraju, tu je rešenje Last Epoch-a za trading koje je inspirisano od strane igračke zajednice. Developeri su primetili da se igračka baza podelila između toga da li žele neku vrstu aukcijske kuće ili žele da sami pronađu opremu sa potrebom za trgovinu. Tako su osmislili rešenje koje zadovoljava obe strane stvarajući Faction sistem za 1.0 verziju. Ovaj sistem deli igrače na osnovu toga da li žele da učestvuju u javnu trgovinu predmetima ili žele da dobiju bonus koji poboljšava kvalitet i količinu pronađenog loota.
Sve u svemu, Last Epoch je postao APRG igra za obožavaoce APRG-a sa veoma strastvenim timom developera. To se može videti u trenutku po živopisnom gameplay-u, beskonačnim stash mestima, i dugmetu za sortiranje za svaki inventar. Ako ste ljubitelj APRG-a, onda nemate ništa da izgubite, a sve da dobijete ako date šansu ovom dragulju.
