Lavirintski dungeon crawler-i imaju vrlo specifičnu privlačnost koja se usmerava ka vrlo posvećenoj grupi igrača. To su igre u kojima igrači istražuju lavirinte u prvom licu koristeći poteze bazirane na pločicama. Postoje zamke, provere statistika i mnogo slobode za prilagođavanje tima – ali bez obzira na sve, uvek se može očekivati da će istraživanje ovih tamnica biti borba istrošenosti.
Šta čini „Labyrinth of Zangetsu“ jedinstvenim u poređenju sa drugim RPG-ovima smeštenim u lavirinte? Da li je to upadljiv kaligrafski i mastiljav umetnički stil koji ga izdvaja? Naglasak na japanskom folkloru i mitovima iz Edo perioda (u ovom slučaju „Ido“) čini ovaj lavirintski dungeon crawler drugačijim, a neumoljivo mračno okruženje mu pruža ličnost.
Šta hardcore fanovi RPG-ova mogu očekivati od ove zajedničke igre Acquire i KaeruPanda timova? Da li smatrate da imate snage i odlučnosti da preživite „Labyrinth of Zangetsu“?
„Labyrinth of Zangetsu“ je veoma mračna igra, više nego većina drugih igara u ovom žanru. Već na prvi pogled, jasno je da je „Ido“ period poput neke paklenije srednjovekovne ere gde postoji crna inkarna kuga koja ljude pretvara u užase, a demoni hodaju Zemljom.
Sva nada je izgubljena i preostalo je poslednje uporište ljudi u svetoj misiji da odbiju prokletu tintu. Ljudi, vilenjaci, čak i demoni su spremni da sarađuju kako bi sprečili ovu nečastivu pretnju. Nije važno koliko su ratnici zli ili dobri; svi su spremni dobrovoljno se boriti jer će umreti ako to ne učine.
„Labyrinth of Zangetsu“ nema mnogo likova ili zapleta. Osim premisa da se apstraktna zla prirodna sila spreči tako što se sve dublje prodire u lavirint, nema ničega na šta bi se moglo osloniti. Ovo je vrlo stara dizajnerska filozofija RPG-eva koja je uspostavljena igrama serijala „Wizardry“, a „Labyrinth of Zangetsu“ se čini kao da teži da bude duhovni naslednik.
Nakon što vojni zapovednik Ido Carstva izloži premisu, igrač preuzima odgovornost da sastavi tim regruta. Ovi nesrećnici su sve u šta se može emotivno investirati, pošto nema legitimnog protagoniste. Regruti mogu biti sve što igrač želi i imaju širok opseg prilagodbe.
Rasa, klasa zanimanja i usklađenost (alignment) se biraju, ali početne statistike su određene bacanjem kocke. Ponovno bacanje je opcija, pa je svrha ponovnog bacanja upitna jer nema ograničenja. Neke klase se bolje slažu sa određenim usklađenostima, kao što su zli ili neutralni likovi bolji za ninja ili dobra usklađenost za clerics. Tim može imati do šest regruta i iako je moguće imati manje, poželjno je imati pun tim.
Borbe su zasnovane na potezima i izvode se u klasičnom stilu lavirintskih dungeon crawler-a iz prvog lica. Gotovo da nema animacije osim mirovanja neprijatelja i efekata napada. Tim igrača je prikazan samo kao portret na tabli i lista statistika, i to je sve. „Labyrinth of Zangetsu“ je vrsta RPG-a koja zahteva malo mašte sa igračeve strane.
Sistem borbe je lako razumljiv, a grafički interfejs je jasno organizovan. Nikada nema zabune oko toga šta se dešava i relevantne informacije su lako dostupne. Možda ne izgleda spektakularno, ali ovaj sistem je efektivan i efikasan. Borbe dolaze i prolaze brzo i ne gubi se vreme – skoro je kao da se igra stidi što ima borbe zasnovane na potezima i pokušava brzo nagovoriti igrača da ide dalje.
Glavna inovacija koja izdvaja „Labyrinth of Zangetsu“ je mehanika redova za napad. To znači da su svi koji se nalaze u prva tri mesta glavni napadači, dok su tri jedinice u pozadini aktivna podrška ili udaljeni napad. Oni koji su u pozadini neće imati mogućnost fizičke borbe (physical combat) i moraće se oslanjati na magiju. To dovodi do toga da formiranje tima koji se oslanja samo na sirovu snagu rezultira neiskorišćenim mestima u timu.
Imati raznovrsni tim sa različitim vrstama boraca i korisnika magije je osnova svakog RPG-a. Skoro da nema ograničenja u vezi sa tim kako se tim formira, i to je kako će igrači verovatno postati vezani za njih. To čini još bolnijim ako ili kada neko umre – a kad neko umre, kazna je velika.
Smrt u „Labyrinth of Zangetsu“ može biti trajna za likove, ali postoji šansa za vaskrsenje u zavisnosti od nekih varijabli. Sasvim je moguće jedva preživeti borbu s bosom, ostavljajući jednog čoveka u kritičnom stanju i pet leša. Trenuci poput ovih su prave priče „Labyrinth of Zangetsu“ – iznenadne i stresne situacije gde preživljavanje visi o koncu.
Takođe je vrlo moguće da se potpuno onesposobite sa malo resursa i nedovoljno regruta da popuni potpuni tim. Novi regruti počinju na prvom nivou i igrači će se naći kako šetaju po uvodnim fazama lavirinta kako bi doveli svoje nove članove u uporedivo stanje sa svojim srećnim osnovnim članovima tima.
Neke jedinice mogu preživeti dugo pre nego što umru ili podlegnu korupciji, samo da bi bile zamenjene novim likovima koji će, ili možda neće, jednog dana pretrpeti istu sudbinu. Iskustvo deluje kao mnoge manje pobede koje vode do strašnih katastrofa i prisiljavaju vas da pokupite delove i nastavite ciklus, kao stalna igra sile.
Lavirinti su zasnovani na pločicama i uvek su prikazani iz prvog lica. Ima mnogo istraživanja i mehanika skrivanja (stealth) kako bi se izbegli susreti. Lavirinti imaju logične rasporede i nisu haotični neredi. Postoje mehanizmi i zamke koje treba izbeći. Ponekad se gotovo oseća kao noćna mora u zabavnom parku.
Najistaknutija karakteristika „Labyrinth of Zangetsu“ je vizualni stil. Grafika koristi estetiku četkice za mastilo (ink-brush) koja je bila uobičajena u tradicionalnoj japanskoj umetnosti. Postoji grubost u potezima četkice koja dodaje mnogo grubosti i prljavštine atmosferi. To je prikladno s obzirom na to da je ton postavke veoma brutalan i haos i grubost linija umetnosti odgovaraju težini igre.
Postoji i nedostatak u vezi sa stilom umetnosti u „Labyrinth of Zangetsu“ i to je nedostatak raznovrsnosti. Umetnici su odlučno posvećeni izgledu četkice za mastilo (ink-brush) i nakon nekog vremena, vizuali postaju iscrpljujući i dosadni za gledanje. Ova igra je vrlo siva i boje se štede; uglavnom za elemente korisničkog interfejsa ili krv.
„Labyrinth of Zangetsu“ je igra za vrlo specifičnu nišu. Ova je za fanove „Wizardry“ serijala i zaljubljenike u „Etrian Odyssey“. Nema puno izgradnje sveta, jer su okruženja sastavljena od pločica i nema emocionalne suštine osim one koju igrač zamisli.
Vizuali su jedinstveni, ali teško je biti zadovoljan statičnim JPEG slikama bez izraza. Prezentacija nije toliko minimalistička kao u nečemu poput „Dungeon Encounters“, ali ipak nije impresivna ili raskošna kao produkcija „Vanillaware“.
„Labyrinth of Zangetsu“ je duboko stresno, ali priznajem, uzbuđujuće iskustvo. Ovo je veoma hardcore RPG koji vas baca u dubok kraj. Samo preživeti se oseća kao dostignuće i osećaćete bol gubitka kada vaša omiljena jedinica umre, iznova i iznova.
„Labyrinth of Zangetsu“ je recenziran na Nintendo Switch konzoli . „Labyrinth of Zangetsu“ sada je dostupan za Windows PC (putem Steam-a), PlayStation 4 i Nintendo Switch.
