Kultni završetak igre The Witcher iz 2007. godine, u kojem Geralt spasava kralja Foltesta od misterioznog ubice (takođe vešca), decenijama je važio za jedan od najboljih „cliffhangera“ u istoriji. Međutim, Artur Ganszyniec, čovek odgovoran za priču, otkrio je da taj CGI video uopšte nije bio deo originalne vizije tima, već nametnuta odluka uprave.
Sukob vizije i marketinga
Ganszyniec objašnjava da je priča trebala da se završi melanholično – Geraltovim odlaskom u nepoznato, ostavljajući budućnost otvorenom. Umesto toga, „Odbor“ (The Board) je zahtevao akcioni outro kako bi se stvorio hajp za nastavak.
- Politička zamka: Nametnuti kraj je primorao tim da se u The Witcher 2 fokusira isključivo na visoku politiku i „ubice kraljeva“, umesto na Geraltovu prošlost i porodicu.
- Nedostatak konsultacija: Scenaristi uopšte nisu pitani za mišljenje o CGI animaciji, što je stvorilo narativni nesklad sa prethodnim slideshow završetkom.
- Put do Witchera 3: Ganszyniec navodi da je tek treći deo igre uspeo da ostvari ono što su planirali od početka – ličnu priču o Geraltu, Ciri i Yennefer.
Šta to znači za The Witcher Remake?
Iako je Ganszyniec napustio studio, on očekuje da će CD Projekt RED zadržati „sporni“ kraj u predstojećem rimejku. Razlog je jednostavan – bez tog kraja, cela radnja drugog dela igre gubi smisao.
| Verzija igre | Završetak priče | Posledica |
|---|---|---|
| Original (2007) | Nagli prelaz na CGI atentat. | Direktno postavljanje temelja za Witcher 2. |
| Remake (U razvoju) | Verovatno isti, ali bolje integrisan. | Očuvanje kontinuiteta sa ostatkom sage. |
Zaključak: Ispravka istorije ili očuvanje kanona?
Iako je originalni tim smatrao da je uplitanje u politiku bila greška, upravo je taj završetak definisao identitet serijala kao mračne političke fantazije. Rimejk prve igre, koji stiže tek nakon The Witcher 4, biće prilika da se ovaj „nametnuti“ kraj vizuelno i narativno bolje uklopi u Geraltov svet, bez menjanja istorije koja je dovela do jedne od najboljih trilogija svih vremena.
