Sećate se filma „Happy Death Day“, gde maskirani ubica ponovo i ponovo ubija protagonistu dok ona ponovo proživljava isti dan u naporu da spreči svoju smrt? Pa, „Homebody“ uzima tu formulu i prenosi je u oblik video igre, sa staromodnim horror zagonetkama koje igrače stavljaju u zadovoljavajuću vremensku petlju dok pokušavaju da prežive nemilosrdnog ubicu. To je i zabavno, iako neki od njegovih staromodnih klišeja malo koče njegov napredak.
„Homebody“ stavlja igrača u ulogu Emili, koja želi provesti neko vreme sa svojim prijateljima u kući usred šume. Savršena postava za horor iskustvo, zar ne? Pa, iza scene se događa mnogo više, s mnogo napetosti između Emili i njenih prijatelja zbog činjenice da su proveli dugo vremena razdvojeni, pri čemu se tema prijateljstva i izolacije istražuje tokom cele igre. Iznenađujuće je duboko, igra uspešno prenosi mešane emocije Emili i kako se polako uči da ih prihvati.
Naravno, „Homebody“ je horor igra, tako da je OČIGLEDNO i da je zli ubica na slobodi. I, naravno, ubija sve – uključujući i Emili. Srećom, to ne znači kraj, igra se ponovo vraća u svoju vremensku petlju na početak večeri, sa Emili koja je jedina svesna o tome šta se dešava i niko ne sluša kada pokušava da objasni situaciju svima ostalima. Na Emili je da zaštiti svoje prijatelje i razreši misteriju iza svega. Dobar je posao urađen sa povezivanjem Emili sa njenim borbama, i iako ću priznati da glumačka ekipa nije bila baš najdopadljivija grupa, uložio sam se u njihovo preživljavanje.
Što se tiče igranja, „Homebody“ pristupa vrlo staromodnom pristupu sa svojim preživljavanjem horor lurodija. Fiksni uglovi kamere? Provereno. Jeza u vizualima sa stilskom estetikom PS1? Provereno. Dosta kriptičnih zagonetki da vas drže u napetosti? Dvostruko provereno. Ima sve karakteristike preživljavanja horor naslova iz prošlosti, i iako ne sadrži borbeni scenario u kojem morate da se borite protiv opasne pretnje, sigurno će probuditi neka sećanja kod onih koji su upoznati sa žanrom.
Ono što čini iskustvo najzabavnijim je igranje sa vremenskom petljom. Kao naslovi poput „Deathloop“ ili „Twelve Minutes“, zadovoljstvo je saznati malo više u svakom prolasku kako biste znali da će vam sledeći pokušaj biti uspešniji, pri čemu igrači mogu saznati gde dalje ići, kako pristupiti svakoj zagonetki i, što je najvažnije, kako izbeći ubicu. Naravno, i dalje ćete trpeti dosta smrti na tom putu, ali aspekt iskušavanja i greške u igri deluje nagrađujuće i sa sobom donosi dovoljno napretka da se igrači ne umore od ove formule.
Promene dolaze i kako napredujete, sa razvijanjem priče i dolaskom ubice na scenu ranije nego pre. Šta, mislili ste da će poznavanje rešenja zagonetki učiniti igru laganom? „Homebody“ to poništava tako što konstantno podiže uloge i čini dolazak ubice sve nepredvidljivijim. To znači da se oseća napetost bez obzira koliko puta ste već umrli, ali na izbalansiran način koji osigurava da igra ostane zadovoljavajuća za igranje.
Jasno je da „Homebody“ puno toga radi kako treba, dok raznovrsne zagonetke zabavljaju i pokazuju da igra ima mnogo trikova u rukavu. To ne znači da nema i nekih problema. Na primer, kontrole mogu biti prilično nespretne ponekad, posebno kada se upare sa fiksnim uglovima kamere. Iako rade sa filmskog stanovišta i sigurno dodaju napetost, mogu izazvati neugodne trenutke kada slučajno prebacim između oblasti ili interagujem sa pogrešnim objektima. Nije veliki problem, ali može biti frustrirajuće kada istovremeno pokušavate da pobegnete od ubicе. Takođe, bilo je nekoliko zagonetki koje su mogle biti malo dosadne za rešavanje, dok vremenska petlja u igri znači da ćete morati da ponavljate puno istih delova iznova i iznova kako napredujete, što neće odgovarati svima.
Srećom, nijedan od ovih problema me nije sprečio da se dobro zabavim igrajući igru, sa „Homebody“ koji sigurno zadovoljava tu potrebu za hororom na pametan način. Takođe sam bio veliki obožavalac vizuala, sa stilskom prezentacijom PS1 (iako sa više detalja od tog vremena) koja savršeno odgovara staromodnom tonu igre. Dodajte tome solidan dizajn zvuka koji pojačava jezivu atmosferu i brzo ćete primetiti da „Homebody“ pogađa nelagodni horor vajb.