Hades, koji je napustio early access još 2020. godine, važi za jedan od najboljih i najuticajnijih roguelike naslova svih vremena. Zato je možda i najbolji dokaz talenta studija Supergiant Games to što njihov nastavak, Hades II, ne samo da prati standard originala – već ga potpuno nadmašuje. Formula je dovedena do savršenstva: borba je kompleksnija (ali i dalje intuitivna), a priča je veća, dinamičnija i uzbudljivija.
Hades II je novi vrh žanra roguelike igara – titula koju sam ranije dodelio prvom delu, ali koju je nastavak s pravom preuzeo.
Za one koji nisu igrali
Hades igre su akciono-roguelike naslovi u kojima svaki pokušaj donosi priliku da prikupite nove nadogradnje (boons) koje vaš lik pretvaraju u oružje sposobno da se suprotstavi samim bogovima.
Nakon svake runde – koje će uglavnom završiti smrću – vraćate se u svoju bazu, razgovarate sa savezicima, otključavate nove dijaloge i priču, i koristite nagrade da postanete još jači.
Taj ciklus pokušaja, nagrada i konstantnog napretka deluje jednostavno, ali je genijalno osmišljen – svaki poraz pretvara u motivaciju za još jedan run.
Radnja i novi likovi
Radnja Hades II dešava se neodređen broj godina nakon originala i prati Melinoe, mlađu sestru Zagrejusa i ćerku Had(a), boga podzemlja.
Hades i poznati stanovnici podzemnog sveta iz prve igre sada su zarobljeni od strane Hronosa, boga vremena i Hadovog oca. Umesto da, kao Zagrejus, beži iz pakla, Melinoe svaki put provaljuje u podzemni svet, spuštajući se ka Tartaru da se suprotstavi svom dedi.
Način na koji igra reinterpretira poznate lokacije i likove podseća me na odnos između Breath of the Wild i Tears of the Kingdom – poređenje koje nimalo ne koristim olako. Jednako sam uzbuđen da otkrivam novo koliko i da ponovo sretnem stare favorite.
Oružje i borba
Melinoe raspolaže sa šest potpuno novih oružja, od dvostrukih magičnih žezala do teške ratne sekire.
Dodatni sloj borbe uvodi omega napade – alternativne verzije poteza koje se aktiviraju držanjem dugmeta i potpuno menjaju način izvođenja napada. Na primer, standardni napad sa blizancima-noževima je serija brzih udaraca, dok omega verzija teleporuje Melinoe iza neprijatelja i aktivira eksplozivni udar.
Mehanika je toliko prirodna da često zaboravim da nije postojala u originalu.
Nov sadržaj i otkrivanje
Količina novog sadržaja je ogromna, ali igra ga uvodi tako postepeno da nikada ne postane naporna.
Na svom 40. pokušaju, u sejvu u kom sam već pobedio sve bosseve, otključao sam šesto oružje i potpuno novog boga sa jedinstvenim boonovima. Čak i nakon desetina pokušaja, igra me je i dalje iznenađivala.
Naravno, sve ima svoj kraj – igra je ipak igra – ali količina otkrića i sitnih nagrada je toliko dobro tempirana da se svaki put oseća kao napredak.
Sistem nagrada
Najveća snaga Hades II leži u načinu na koji nagrađuje igrača.
Konstantan tok otključavanja – bilo da su u pitanju oružja, boonovi, tarot karte (arcana), pratioci, ljubimci, ribe, semena, kristali ili minerali – znači da čak i kada izgubite, igra vas odmah obaspe nagradama.
Teško je ugasiti igru sa osećajem frustracije kada je njen dizajn iz temelja napravljen da izazove suprotan efekat – stalni nalet dopamina.
Priča i dijalozi
Priča je, kao i sistem nagrada, osmišljena oko poraza – svaki neuspeh donosi nove dijaloge i razvoj odnosa sa likovima.
Isto je bilo i u prvom delu, ali Hades II sve širi i produbljuje. Priča deluje potpuno tečno i prirodno bez obzira na to kako igrate, što je izvanredan poduhvat s obzirom na širinu narativa.
Likovi i dijalozi ostaju fokusirani na karakter, njihove motive i lične priče. Često prvo saznate šta lik oseća i čemu teži, tek onda njegovo ime ili status među bogovima – i to je pristup koji cenim.
Narativ, iako relativno jednostavan, završava na mestu koje nisam očekivao, ali mi se izuzetno dopalo – posebno zbog mitološke interpretacije generacijskog trauma.
Dizajn i muzika
Likovi zadržavaju prepoznatljiv Supergiant stil – svaki novi bog ili titan dizajniran je toliko upečatljivo da je teško ne zastati i samo gledati ekran.
Igra izgleda i radi besprekorno, uključujući i verziju na Switch 2, gde nisam primetio nikakve probleme u performansama.
Muzika je takođe izvanredna; Darren Korb ponovo briljira, a posebno je zadovoljstvo čuti motive iz prve igre kako suptilno dobijaju nove aranžmane. Jedna dinamična boss borba sa muzikom koja se menja u zavisnosti od toga koji „muzičar“ ostane na terenu posebno se izdvaja.
Zaključak
Nakon 16 meseci early access-a, Hades II je doveden do zapanjujuće savršenstva. Posle otprilike 50 sati i 53 pokušaja, i dalje imam želju da se vratim po još.
Put Melinoe pokazuje majstorstvo Supergiant Games u građenju sveta, dizajnu borbe i pisanju dijaloga, do mere koja prevazilazi čak i original – jednu od mojih omiljenih igara svih vremena.
