U ovoj unapređenoj verziji trećeg dela serijala Guilty Gear preuzimate kontrolu nad jednim od nekoliko boraca dok se bore kako bi istražili uzrok nekih čudnih događaja koji se dešavaju, izazvanih misterioznom devojkom. Ovog puta postoji režim priče za svakog pojedinačnog lika, mada pričaju svoje individualne priče koje zapravo nisu previše uzbudljive.
Slično kao i ponovno izdanje originalnog Guilty Gear, igra je prikazana u formatu 4:3 sa pratećim okvirom po podrazumevanoj postavci. Srećom, ovaj put možete okrenuti okvir kao i pre, ali ovog puta imate još više vizuelnih opcija, kao što su prilagođavanje korisničkog interfejsa i anti-aliasinga. Pikseli izgledaju izuzetno oštro ovde, a kvalitet animacije je izuzetno visok, daleko prevazilazi original i postaje prilično prelepa igra.
Muzika ovog puta je mnogo pamtljivija, mada treba napomenuti da je glasovna gluma izuzetno prigušena, što se može videti u režimu priče. Ovo nije problem ekskluzivan za Switch, budući da se pojavljuje i u PC verziji, pa se čini da je to neobičnost originalne igre, ali to je nešto što može iritirati nekoliko ljudi. Druga iritacija može poticati od toga kako je iz nekog čudnog razloga dugme B za potvrdu, a A je za povratak, iako je port originalnog Guilty Gear koristio pravu raspodelu.
Kao i prva igra, Guilty Gear XX ACPR je borilačka igra jedan-na-jedan gde koristite četiri glavna tastera za napade i birate lika kako biste se borili. Ovog puta ima mnogo više toga za raditi, sa više od samo Režima Arcade i Trening režima. Arcade Režim je još jedan desetorundni niz protivnika, kao i ranije, iako ovog puta možete podesiti više podešavanja, kao što su broj rundi i težina, što može pomoći kada se suočite sa ludim snažnim boss likom po imenu I-No. Ako ne koristite tehniku zaštite, izgubićete od nje zbog apsurdno glupog poteza gde može izvesti poseban napad koji će vam oduzeti 70% zdravlja čak i ako pokušate normalno blokiranje, pa se ovo može činiti jednako teško kao i režim arkade originalnog Guilty Gear, ali kad se uhvatite u koštac sa mehanikama, nije toliko loše i čini se zabavnim izazovom za ostvarivanje visokog rezultata. Čak možete otključati jače verzije likova poznate kao EX likove, koji imaju neke različite poteze za igranje.
Kao i pre, upotreba četiri napadna tastera za izvođenje specijalnih poteza ključna je za pobedu, a tehnika trenutnog ubistva se takođe vraća, sada izvedena tako da istovremeno pritisnete sva četiri dugmeta za lice, pre izvođenja poteza i ponovno ih pritisnete. Osim toga, taster Dust zamenjuje punjački merač iz originala, dajući vam ojačane verzije nekih specijalnih poteza zauzvrat za deo vašeg napetostog metra, a sada možete i štititi tako što ćete držati dva tastera istovremeno i držati unazad da biste blokirali. Borba uopšte je mnogo bolja nego u originalnom Guilty Gear, tako da se oseća kao ogromna razlika, pružajući veoma zabavno iskustvo.
Osim Režima arkade, imate i drugi režim za osvajanje bodova poznat kao M.O.M režim, gde se borite sa protivnicima jednim za drugim u povlačenju rata gde padaju medalje pri svakom udarcu. Veće medalje donose više poena, i to je prilično standardno. Takođe postoji režim preživljavanja gde se, baš kao i u Blazblue, borite protiv nasumičnog skupa protivnika kako biste dublje potonuli u ponor, sa bosom koji prekida vaše mečeve svakih 20 spratova ili tako nešto. Ova tri režima podržavaju online tabelu lidera, pa će vaši najbolji rezultati biti postavljeni za svet da vidi.
Takođe postoje i neki drugi režimi. Postoje nekoliko Team VS režima, gde se borbe jedan-na-jedan šire u višelikoborske bitke, i tu je galerija koja sadrži svu umetnost koju možete otključati tokom igre. Takođe je ovde prisutan i režim priče, koji vam omogućava da birate bilo kojeg lika dok se bore kroz niz bitaka kako bi stigli do jednog od više krajeva, uticajem na mogućnost da birate sopstveni put u određenim tačkama. Režim priče u ovoj igri nije ni približno uzbudljiv ili zapažen kao u Blazblue, što čini da se oseća kao nešto što je dodato naknadno.
Na kraju, Guilty Gear ACPR je veoma zabavna borilačka igra, uprkos tome što je nešto starija od nekih novijih ulazaka u serijal. Čudan izbor je imati ovu igru prenetu umesto neke novije kao što je XRD, ali ACPR se i dalje izuzetno dobro drži, sa mnoštvo sadržaja za jednog igrača za otključavanje, odličnim mehanikama borbe i odličnim balansom igre koji čine da se ovo isplati ponovo igrati, bilo da ste novajlija ili veliki fan serijala. Za 15 dolara je praktično bez razmišljanja za fanove borilačkih igara, sa nedostatkom online zajednice i nezgodnim dugmetom za potvrdu kao jedinim velikim nedostacima ove verzije.
