Konačna ideja ponovnog stvaranja legendarnog Final Fantasy VII nikada nije bila stvar koja će svima prijati, i iako „remake“ nije tačno ono što se na kraju ispostavilo kao Final Fantasy VII Rebirth, ipak je to bilo majstorsko oživljavanje koje je hrabro stvorio osvežavajući identitet za ovu podseriju. Sada smo u eri Final Fantasy VII Rebirth, nastavka koji je verovatno imao mnogo više očekivanja od svog prethodnika, pre svega zbog toga što su se likovi udaljili iz Midgara. Opšta briga mnogih bila je da li ovaj ogroman porast u obimu može biti izvodljivo prilagođen u okviru budžeta AAA igara modernog doba. Srećom, nakon provedenih otprilike 160 sati živeći i udišući Final Fantasy VII Rebirth, jasno je da je ne samo rešio taj problem, već je to učinio na tako elegantan i bogat način da ovu igru čini jednom od najboljih RPG-ova ikada napravljenih.
Final Fantasy VII Rebirth prati ekipu nakon što su napustili Midgar i sada tragaju za Sephirothom, težeći da zaustave bilo kakve njegove planove. Naravno, ova opšta putanja postaje sve složenija zbog brojnih razvoja, kao što su navodno rastući broj osoba u crnim mantilima, planovi Wutai-a i stvarni ciljevi Rufusa Shinre. Poput Final Fantasy VII Remake-a, priča prati lokacije i elemente priče slične originalnom Final Fantasy VII. Ipak, nekoliko novih zapleta, poput prisustva Zack Fair-a, čine ovo daleko novije putovanje nego pre.
Prvo i osnovno, posvećeni fanovi originala koji nisu bili oduševljeni Remake-om neće pronaći mnogo razloga da posete ovu igru, jer iako postoje mnoge poznate lokacije i aspekti koji su impresivno osveženi, ima podjednako mnogo novih stvari koje nastavljaju neistražene korake Remake-a. Dodatno, bez obzira na ono što Square kaže, Rebirth nije dobrodošao ulazak. Osim što priča direktno nastavlja nakon Remake-a, nekoliko sporednih aktivnosti i povratni likovi pretpostavljaju da znate nešto o Remake-u. Štaviše, glavni meni ima kratki rezime više prikladan za one koji su igrali Remake pre nekoliko godina i kojima treba osveženje, nego za one koji su potpuno neupućeni u seriju. Ukratko, morate znati u šta se upuštate sa Rebirth-om jer da biste uopšte razumeli veliki deo razmene likova i priče, morate razumeti ovu ekipu i svet.
Što se tiče narativa, Rebirth se bavi mnogim stvarima, blago rečeno. Od otvaranja Nibelheim flešbekova koji ilustruju Cloudovu istoriju sa Sephirotom do parade u Junonu i istorije Cosmo Canyona, izgradnja sveta je glavni cilj ovde. U međuvremenu, Cloudova zdrava pamet izgleda da klizi kroz pukotine dok ga vizije Sephirota guraju napred. To je avantura jednako čudesna koliko i zloslutna, sa mogućnošću da se vidi da će njen kraj imati neugodan sukob. Uz put, novi saveznici u obliku Yuffie Kisaragi, Cait Sitha, Vincent Valentine i Cid Highwind pridružuju se borbi, znatno proširujući glavnu ekipu. Doduše, poslednja dvojica nisu igrivi, ali nakon što sam doživeo ovu igru u potpunosti, iskreno mi je drago što nisu. Vincent i Cid se pridružuju ekipi u kasnim fazama priče, pa bi im davanje potpunih setova poteza i prilagođavanje na nivou ostale ekipe bilo upitno. Osim toga, postoji obiman stepen sadržaja borbe prilagođen za svakog pojedinačnog lika, omogućavajući vam da ih u potpunosti ovladate u svoje slobodno vreme.
Tempo Final Fantasy VII Rebirth-a je vrlo pažljivo obrađen. Priznajem, delimično zavisi od toga koliko sporednog sadržaja radite. Ipak, svako poglavlje deluje neophodno i glavno u svojoj primeni, služeći ili da razvije člana ekipe ili da proširi borbu. Dalje, sve to podržano je time koliko je svaka oblast ogromna, pri čemu svaka oblast ima svoj jedinstveni ambijent i vizuelni šarm koji ih individualizuje. Razmera sveta je takođe dobro obrađena, podržana polu-otvorenom strukturom sveta ove igre. Svaki grad je okružen obimnim kopnenim masivima koji sadrže beskonačne aktivnosti, poput akumuliranja svetskog obaveštajnog materijala, činjenja koraka ka dobijanju poziva i prihvatanja borbenih izazova.
Plus, svaki region ima svoj tip Chocobo-a i jedinstveni zadatak posvećen pronalaženju predmeta poznatih kao proto relics. Uz pomoć Chadleya i njegovov novog AI asistenta MAI, proto relics se dobijaju vršeći specifične radnje ili učestvujući u mini igrama. Na primer, proto relics iz Cosmo Canyona zahteva da završite minigame nazvan Gears and Gambits, gde prilagođavate robote sa onim što je efektivno Gambit sistem iz Final Fantasy XII dok eliminišete moćnog neprijatelja tower defense formatu. Dodatno, Junon ima povratak Fort Condor-a iz Epizode INTERmission, mada u nešto ograničenijem kapacitetu.
Ali ono što nije ograničeno u kapacitetu je možda mojs omiljena nova mini igra u celokupnoj Final Fantasy franšizi, Queen’s Blood. Ova kartaška igra, predstavljena u drugom poglavlju Rebirth-a, ima jednostavna pravila i ogroman stepen prilagođavanja sa kartama koje možete zaraditi pobeđivanjem drugih igrača i kupovinom karata. Partije su brze, jasne i imaju relativno visok nivo veštine koji postaje izuzetno zarazan. Queen’s Blood pokazuje jedinstvenost koja se razlikuje od Triple Triada iz Final Fantasy VIII i Tetra Master iz Final Fantasy IX, konačno se takmičeći sa njima u smislu čiste zabave. Ono što je takođe značajno je i to kako Queen’s Blood ima svoju vlastitu priču koju postepeno otkrivate kako vaš igrački rang raste, nagoveštavajući opasnu tamu. Nisam čak ni spomenuo sviranje klavira, čudne izazove preživljavanja u stilu Fall Guys, jahanje delfina ili trke Chocobo-a. Raznovrsnost ovde je gotovo neuporediva u žanru, a što je najvažnije, svaki od ovih zadataka je zabavan; nikada nisam smatrao bilo koji od ovih mini igara napadnim ili dosadnim. Ako idete na Platinum trofej, imaćete pune ruke posla na najbolji mogući način.
Final Fantasy VII Rebirth je ulazak koji zahteva puno vašeg vremena da se potpuno razume, i najbolje je da to učinite polako. U suštini, sve se radi o putovanju, a ne o odredištima koja vas čekaju na svakom uglu. Iskreno rečeno, polu-otvoreni svet Rebirth-a neosporno je jedan od najzabavnijih istraživanja bilo koje video igre koju sam ikada igrao. Nije nepotrebno velikog obima, i uvek postoji nešto sveže i uzbudljivo da popuni vaše vreme. U retrospektivi, takođe sam cenio to što istraživanje nije samo bezumno delo. Neki regioni poput Gongage zahtevaju da obratite pažnju na visinu i znamenitosti da biste stigli do drugih delova mape, pa ste bogato nagrađeni ako ste svesni umesto da samo proveravate mapu svakih pet sekundi.
Borba u Final Fantasy VII Rebirth-u bila je oblast oko koje sam bio zabrinut, jer je deo onoga što je Final Fantasy VII Remake učinio tako majstorskim u svom dizajnu igre bio taj što je svaki susret bio isplaniran, slično kao i većina Final Fantasy XIII. Ovaj skok u otvoreni svet bio je radikalan pomak u pristupu, i izveden je sjajno. Prilikom prvog prolaska kroz igru, imate mogućnost izbora između tri težine, pri čemu je jedna od njih Dynamic. Ovaj izbor nastoji da izbalansira iskustvo igranja kako napredujete, i iako nije savršen u svakom scenariju, zapravo je prilično dobro funkcionisao. Novi neprijateljski susreti u neistraženim delovima mape obično su delovali kao legitimna pretnja, i retko sam ikada jednim potezom porazio protivnike. Kada se uzmu u obzir posebni izazovi borbe, koji su u osnovi mini-bossovi, nisam imao manjak izazova koji su me naterali da analiziram svoj build i ponovo se upoznam sa specifičnostima nekih mehanika.
Jedna od tih mehanika je novi Synergy sistem; dvostruko složen niz veština koji mogu znatno promeniti tok borbe u vašu korist. Razumevanje ovog sistema može se podeliti na sposobnosti i veštine, pri čemu je jedan set odnosi na manje pokrete i borbu koji se kombinuju u druge napade, a drugi set sastoji se od manevra koji pružaju mnogo blagodeti. Ohrabrujuće, ovi posebni potezi ne mogu se spamovati ni u kom slučaju, jer zahtevaju da dva lika izvedu određeni broj ATB veština pre aktivacije, a potreban broj upotreba se povećava što više koristite istu Synergy po borbi. To je pametan sistem koji nagrađuje igrače što razmišljaju o svojim ATB merama i kako da izvuku najviše iz njih umesto što ponavljaju iste tehnike. Ovo posebno važi za bosove gde shvatanje nekih od navedenih blagodeti može da ih uništi ako planirate u skladu s tim.
Još jedan ključni razlog za fantastičnu borbu u Rebirth-u proizilazi iz dramatično poboljšanog vazdušnog kretanja. To je bilo jedno od slabijih aspekata u borbi u Remake-u, pa je videti kako je to ovde elegantno rešeno već u ranim satima dokazalo da je tim prepravio ove sisteme iz temelja. Dalje, dva nova igriva lika su se pridružila borbi, Red XIII i Caith Sith. Prvi je potencijalno moj omiljeni igrivi lik u igri, sa brzim pokretima, mehanikom osvete koja se oslanja na to da vi kontrirate dolazeće napade. Plus, jedna od njegovih veština ima animaciju koja podseća na Wild Cat Limit komandu iz Kingdom Hearts II.
Što se tiče Cait Sitha, on je sigurno onaj oko koga sam najviše podeljen. Iako je znatno poboljšan sa aspekta pisanja u poređenju sa svojim prikazom u originalnom Final Fantasy VII, njegova borba ima najveću krivu učenja. Može pozvati lažnog moogle-a koga može jahati ili pustiti ga da deluje samostalno, sa nekim sposobnostima koje su moguće samo kada se njih dvoje upare. Dodatno, ima veštine koje zavise od sreće, što ima smisla s obzirom na njegov hobi proricanja sudbine. Cait Sith može biti prilično zabavan za manje susrete.
Ipak, koliko god sam voleo borbu, želeo sam da se likovi više osveže novim veštinama umesto da imaju iste kao iz Remake-a. To ima koristi u tome što svakome daje određenu borbeni identitet, ali se čini kao propuštena prilika da se njihove sposobnosti dalje prošire. Ipak, Red XIII, Cait Sith i čak i Yuffie, donekle, popunjavaju tu prazninu sa dosta novih stvari. Materia sistem je takođe nepromenjen, ali je nadogradnja oružja videla promene različite vrste. Sada imate izabrane sposobnosti jedinstvene za svako oružje. Crystarium sada zauzima Folios, ogroman meni pun stat boost-ova i sposobnosti po liku koji se otvara što više raste iskustvo vaše kolektivne ekipe. Što se tiče iskustva ekipe, to se stiče završavanjem zadataka širom sveta.
To dovodi do toga da svaka aktivnost u Final Fantasy VII Rebirth-u ima blagi uticaj na igru koji otvara beskrajno more sadržaja. Čak ni ne prestaje kada završite priču. U post-game-u, ne samo da otključavate Hard mode, već otključavate još borbenih izazova kao i nekoliko divnih iznenađenja koja neću spojlovati.
Što se tiče performansi, Rebirth je bio glatko iskustvo sa framerate-om i vizualima, iako je osvetljenje pri prelasku iz tamnih u svetle oblasti i obrnuto bilo prilično oštro. Međutim, ovo se može rešiti patchom pre ili tokom lansiranja. Ostala oblasti, poput engleske glasovne glume i muzike, bila su očekivano sjajna, lako se podudarajući, ako ne i prevazilazeći, kvalitet Remake-a. Fanovi prethodne igre nemaju oko čega da se brinu.
Final Fantasy VII Rebirth je majstorski nastavak na gotovo svaki način. Intrigantno istraživanje, sjajan dizajn borbe, uzbudljive interakcije likova, provokativna priča i interesantni sporedni sadržaj su prvoklasni. Ovo je hrabar nastavak kako u obimu tako i u ambiciji priče. Bez obzira na vaše misli o trilogiji Remake-a Final Fantasy VII ili izvornom materijalu u celini, ovaj ulazak je Square Enix u svom najboljem izdanju, i samo čini buduće poduhvate uzbudljivijim.
