Kada je Borderlands 4 prvi put najavljen, zapitao sam se — koliko se ovaj serijal uopšte može promeniti posle svega što je prošao? Posle četiri glavne igre i skoro dve decenije postojanja, Gearboxov interplanetarni looter-shooter sa stripovskom estetikom uspeo je da zadrži sopstveni identitet u industriji koja više nego ikada pre zatrpava igrače sličnim sadržajem. To je i dalje jedina franšiza koja nam baca milijarde oružja i gotovo isto toliko fora. Srećom po nju, preciznost oružja je često bila dovoljno dobra da nadoknadi činjenicu da većina šala ne pogađa metu.
Poznata lica kao što su Claptrap, Moxxie i horde maskiranih Psychosa ponovo su tu, ali Borderlands 4 je iznenađujuće drugačiji od svojih prethodnika. Ne na način koji biste odmah primetili u trejleru ili promotivnom materijalu, već kroz desetine sitnih promena koje se vremenom gomilaju i čine igru znatno prijatnijom za igranje. I što je najvažnije — te izmene su gotovo sve pozitivne.
Kratka Napomena o Performansama
Pre nego što uđemo u srž, važno je pomenuti nešto što je pratilo Borderlands 4 od izlaska — problemi sa performansama. Na Steamu, igra trenutno ima podeljene ocene, uz desetine hiljada negativnih recenzija koje uglavnom ukazuju na lošu optimizaciju. Ako je to i vaše iskustvo — potpuno razumem razočaranje.
Međutim, tokom mog igranja na PS5, u proteklih 50 sati, najveći problem koji sam doživeo bio je kratak zastoj nakon što sam ostavio igru uključenu preko noći u pauziranom stanju. Zatvorio sam je, ponovo pokrenuo — i sve je radilo besprekorno. Za mene je Borderlands 4 radio kao san, i ova recenzija odražava to iskustvo. Ali imajte na umu — u zavisnosti od platforme i verzije, vaše iskustvo može biti potpuno drugačije.
Humor — Manje Je Konačno Više
Prvo — humor. U odnosu na prethodne nastavke, Borderlands 4 je ozbiljno smanjio nivo „kvipovanja“ i napornih fora na svaku drugu rečenicu. Ipak, ovo je jedina igra u serijalu koja me je zapravo naterala da se nasmejem naglas. I, da, na moje sopstveno iznenađenje — Claptrap je taj koji je izazvao većinu tih trenutaka.
I to uz repliku koja uključuje reč „bazongas“, ni manje ni više.
Borderlands 2 sam odigrao tek godinama nakon izlaska, pa mi čitava „Butt Stallion“ faza verovatno nije legla kako treba. Ali Borderlands 3 sam ispratio odmah po objavi i situacija je bila… pa — napeta. Fanovi su se okrenuli protiv igre gotovo istog trenutka, a Gearbox je poruku očigledno čuo. Obećali su da će Borderlands 4 biti drugačiji.
Bio sam skeptičan. Ali posle 50 sati igre, mogu da potvrdim — Borderlands 4 je znatno manje naporan od trojke i, kako je koleginica Jade King primetila, ima neočekivano mnogo „srca“. To se posebno vidi kroz iznenađujuće iskrenu glavnu priču i male, lako promašljive trenutke sa strane glavnog puta.
Oružje — Ako Nije Pokvareno, Ne Diraj
Na sreću, osećaj pucanja je ostao veran serijalu — i to je dobro. Oružja su i dalje glasna, eksplozivna, zabavna za isprobavanje i iskaču iz sanduka, kontejnera i priručnih toaleta u hiljadama varijacija. I dalje ćete pronaći nekoliko favorita i držati ih se dok vas neka teža borba ne natera na promenu, ali čak i bacanje eksplozivne puške na neprijatelja umesto običnog punjenja deluje dovoljno zabavno da vredi pokušati — makar je kasnije ne zadržali u arsenalu.
Borderlands 4 je, čisto u smislu igrivosti, najbolje što je serijal ikada bio. Pucnjava je ostala ista, ali sve oko nje je poboljšano. Sada imate dvostruki skok i brzi izbeg, što kretanje čini bržim i tečnijim nego ranije. Kuka za povlačenje služi ne samo za mobilnost, već i za hvatanje eksplozivnih projektila koje možete baciti nazad na protivnike. Tu je i jedrilica koja omogućava da sa neba gađate neprijatelje dok klizite iznad njih. Penjanje po lestvama i mrežastim zidovima odvija se automatski, pa je vertikalnost borbenih arena znatno iskorišćenija. Možete čak i završiti borbu udarom iz vazduha. Igra kao da vas konstantno gura da budete u pokretu — bez pauze.
Tempo I Napredovanje — Kada „Puno Sadržaja“ Postane Malo Previše
Nažalost, ta energična brzina ne prenosi se na strukturu igre u celini. Gearbox deluje odlučan da igrač dobije vrednost za uložen novac — hteo to ili ne. Mnoge glavne misije protegnute su na dva sata, a sporedne nisu ništa kraće. Igra gotovo deluje kao da se šali na račun onih koji žele „samo kratku sesiju od sat vremena“. Sve traje za nijansu predugo — od misija, preko „Propaganda Speakers“ događaja sa talasima neprijatelja, do nasumičnih borbi u otvorenom svetu. Svaki put imate osećaj da vas čeka „još jedan talas viška“.
Ipak, prelazak sa razuđenih planeta iz prethodnih igara na jedinstveni svet — planetu Kairos — pokazao se kao pun pogodak. Ovoga puta Vault Hunteri su zarobljeni na jednom mestu sve dok ne sruše zlikovca zvanog Timekeeper.
Umesto da skačete sa planete na planetu kao u trojci, četvorka kombinuje različite biome u jednu, povezanu mapu. Stalna učitavanja zona koja su pratila serijal konačno su zamenjena prijatnim, prirodnim tokom istraživanja. Bilo mi je zadovoljstvo da otključavam nove baze, pratim kreativne sporedne zadatke, tragam za Vault ključevima ili jednostavno lutam kroz neočišćene delove mape samo da vidim šta se krije u mraku.
Slobodno istraživanje omogućeno je sistemom skaliranja nivoa — što ima svojih prednosti i mana. Neprijatelji se prilagođavaju vašem nivou, pa ja — sa 50 sati igre — i prijatelj — na desetom satu — možemo zajedno igrati bez straha da će njega pregaziti protivnici 30 nivoa iznad, ili da ću ja uništavati sve bez ikakvog izazova. Ali to takođe znači da, kada zapnete na nekom težem zadatku — za mene je to bila poslednja misija u Terminus Range liniji zadataka, „His Vile Sanctum“ — ne postoji način da „overlevelujete“ i tako sebi olakšate.
Zaključak:
Borderlands 4 nije savršen, ali deluje kao serijal koji je konačno stao na noge — s manje napornih fora, više iskrenosti i igranjem koje je ne samo haotično i glasno, već i tečno, povezano i, najzad, zaista zabavno.
