Trudio sam se da pratim sve vesti o Assassin’s Creed Shadows, Ubisoft-ovom najnovijem delu u ovoj dugoj seriji stealth akcija. Pročitao sam sve vaše kritike i povratne informacije o igri. Video sam dramu i gejmerski bes, i preuzeo sam na sebe da igram ovu igru radi recenzije i da je ocenim na osnovu svih komentara koje sam video od raznih korisnika sa anime avatarima koji su pažljivo pratili časove istorije. Dakle, da li je Yasuke samuraj ili ne, da li se lubenice prodaju u pogrešnoj sezoni, ili možda čak i ako neki japanski tekst nije tačan – nisam siguran.
Međutim, mogu vam reći da je svaki deo mene želeo da te primedbe shvatim ozbiljno. Ali tokom igranja – i iskreno govorim – nije me bilo briga. Sa stanovišta razvoja igara, Assassin’s Creed Shadows je remek-delo, što je očigledno već u prvom satu igranja. A sa narativne strane, iskustvo je još bolje, ističući najbolje tempiranu open-world akcionu avanturu objavljenu u ovom modernom dobu. Još je impresivnije koliko se ova igra oseća jedinstveno u poređenju sa ostalim delovima serije. Ako je ovo budućnost open-world igara, Assassin’s Creed Shadows je postavio izuzetno visoku letvicu.
Da pređemo na osnove – igrao sam na PC-u sa GeForce RTX 4080, i sve je radilo savršeno. Nisam naišao na nijedan game-breaking bag tokom igre – samo neke čudne stvari tu i tamo, ali ništa što me je izvuklo iz iskustva. Naravno, AI neprijatelja može da se iskoristi kao u bilo kojoj drugoj stealth akcionoj igri, ali programeri su dodali elemente poput škripavih podova i više stealth ruta. To me je dovoljno usporilo kada sam želeo da ostanem neprimećen, tako da retko kada vidim neprijatelje kako se ponašaju čudno. Ne mogu da govorim o performansama na konzolama, ali ako su slične PC verziji, biće solidne. Za zvuk, izabrao sam „immersive mode“ sa japanskim glasovima, i ne mogu dovoljno preporučiti ovo. Toliko pojačava atmosferu da iskreno mislim da svako ko je makar malo znatiželjan treba da proba – verujte mi, vredi.
Assassin’s Creed Shadows je priča o osveti koja se razvija daleko od tih tema. Uvod ističe Yasuke-ov prvi susret sa Oda Nobunagom pre nego što se priča prebaci na mladog šinobija, Naoe. Ono što je zanimljivo kod ove promene perspektive jeste koliko pisanje vremena posvećuje razvijanju Naoe-inog karaktera. Proći će sati igre pre nego što ponovo preuzmete ulogu Yasuke-a, ali njegova prisutnost u Naoe-inom ličnom zadatku čini se da ih nehotice dovodi do ukrštanja puteva. Tempiranje u prvih 10 sati igre je besprekorno. Osećao sam se potpuno prisutnim i imao sam jasan uvid u situaciju. Naravno, ovo je akciona igra, ali krvožednost je prvo kontrolisana i iskorišćena dok kroz flešbekove posmatramo Naoe-in odrastaj i učimo kako da se nametnemo na razne načine koristeći političke taktike koje prvo moramo razumeti.
Ova tema znanja i nevidljivih niti informacija je uobičajena tokom celog iskustva. Igrači će dodavati izviđače u svoju rastuću zajednicu, koji su potrebni da prate tragove koji vode ka ciljevima. Štaviše, spašavanje građana može dovesti do povećanja mreže glasina koje otkrivaju tajne tačke na mapi za resurse. Ovo takođe utiče na razne kolekcionarske predmete po selima sa kojima igrači moraju da komuniciraju kako bi stekli Knowledge poene koji otključavaju pristup novim veštinama. Sve ovo funkcioniše besprekorno i ima smisla u konceptu igre. Čak i sistem izviđanja, za koji biste očekivali da postane dosadan kada samo pokušavate da pronađete metu, postao je vrhunski deo iskustva jer odgovara sve većem uticaju koji Naoe ima nad svojim skrivenim klanom.
Yasuke-ov uticaj na priču je značajan. Njegova prisutnost u početku nije u potpunosti prihvaćena, ali sličnosti i greši koje dele on i Naoe vezuju ih za poznat put. Ovo je izuzetno snažno iskustvo dok posmatrate kako se njihov odnos razvija, dok se oni bore sa svojim ličnim problemima i suočavaju sa brutalnom realnošću koja izlazi na videlo. U kontekstu istorije, trudio sam se da istražim likove i događaje i bio sam izuzetno iznenađen time koliko je Naoe-ina prisutnost imala smisla u ovim momentima. Pohvaljujem Ubisoft-ov tim pisaca za prikazivanje ubedljivog vremenskog okvira koji se uklapa u Assassin’s Creed univerzum. Zaista se trude da povežu seriju još više sa Animus hub-om i ključnim tačkama radnje koje unapređuju glavnu priču.
Završio sam igru za 56 sati, i još uvek ima mnogo toga što mogu da istražim. Sa narativne strane, priča vremena posvećuje sporednim likovima na način na koji mnoge druge igre to zanemaruju. Daju svrhu čak i običnim davocima zadataka, od kojih neki vode ka novim saveznicima i pomoći u borbi. Likovi poput Yaye čak reaguju na odgovore u dijalozima, dajući svakom igraču određenu kontrolu nad narativom. Međutim, postoje opcije da se ovo isključi i igra kanonska verzija igre. Kako god da igrate i na šta god da trošite vreme, dosledno ste nagrađeni novim elementima priče koji se prate u meniju Objectives, koji povezuje sve vaše važne mete i zadatke na jednostavan način. Neverovatno je lako isplanirati pristup igri, bilo da želite da pratite glavnu priču ili da provodite vreme čisteći sporedne ciljeve – sve deluje prirodno tokom igranja. Do kraja igre, možete videti svaku tačku putovanja i svako značajno poglavlje koje vas podseća na celu avanturu.
Reći ću da oni koji žele da brzo napreduju mogu očekivati izazov. Regioni dele nivo težine igre, ali niste sprečeni da idete gde god poželite nakon što se svet otvori. Međutim, neprijatelji višeg nivoa lako mogu da vam eliminišu likove jednim udarcem, ali ako ste dovoljno dobri, verovatno možete da im smanjujete zdravje dok izbegavate napade. Ono što želim da kažem jeste da je ovaj borbeni sistem najbolje iskusiti onima koji odvoje vreme da razumeju tempiranje i vreme dok uvežbavaju prepoznavanje neprijateljskih pokreta. Ne govorim vam kako da igrate – ovo dolazi od nekoga ko je bio ponizan u ovim susretima iznova i iznova. Ipak, postoji više nivoa težine, tako da možete prilagoditi izazov svojim veštinama. Igranje na Normal težini pružilo je balansirano iskustvo, i nikada se nisam osećao previše moćnim.
Vaš pristup igri će varirati u zavisnosti od toga da li igrate kao Naoe ili Yasuke. Kada sam prvi put mogao da kontrolišem Yasuke-a, morao sam da prilagodim svoj pristup borbi jer on nije stealth ubica kao Naoe i nema pristup njenim okretnim sposobnostima. Ipak, on se pojavljuje u delu igre kada sam želeo da budem malo moćniji, a iskustvo je samo pojačano njegovom apsolutnom snagom. Svaki od ovih likova igra se drastično drugačije, što je šteta jer ne sarađuju besprekorno u borbama. Postoje načini da se neprijatelji eliminišu zajednički, ali ručno prebacivanje kroz meni postaje zamorno, iako je ekran učitavanja kratak. Korišćenje drugih saveznika je zanimljivo jer oni u suštini deluju kao pozivi koji mogu da odvrate pažnju ili eliminišu neprijatelje.
Dok stičete Skill poene kako napredujete, neke sposobnosti ili alati su vezani za napredak priče i znanje. Sticanje Knowledge poena usporava vaš napredak u skill tree-u, primoravajući vas da istražujete okolinu koliko i da se borite. Ovo je izvanredna ravnoteža i olakšanje jer sprečava iscrpljenje tokom dugih sesija igranja. Čak i elementi igre poput tornjeva, koji su standard serije, dolaze kao neprijateljske baze ili vidikovci. Postoji mnogo varijacija u sporednim zadacima, tako da se stvarno ne mogu žaliti na dosadnije sisteme, poput mini-igre meditacije koja traje malo predugo.
Što se tiče menija, zaista cenim koliko je sve čisto i intuitivno. Kretanje kroz skill tree-ove i inventar je jednostavno, a svaki ekran jasno pokazuje koje resurse vam trebaju za nadogradnje. Pored toga, postoji robustan meni za pristupačnost sa gomilom opcija. Nisam imao priliku da testiram sve, ali ako vas zanima veličina teksta, remapovanje dugmića ili vizuelni filteri, verovatno ćete naći nešto što vam odgovara.
Postoji oprema koju možete kupiti retkom valutom u igri. Nije neophodna, ali izgleda kul, i definitivno možete pokazati svoj stealth stil ako skupite dovoljno te valute širom sveta. Ne deluje nametljivo, i nikada nisam imao osećaj da je najbolja oprema zaključana iza paywall-a ili nečeg sumnjivog. Sa šireg stanovišta, Shadows deli neke elemente sa prethodnim delovima poput Assassin’s Creed Origins ili Odyssey, posebno u open-world pristupu i neprijateljima po nivoima. Ipak, više se fokusira na stealth i narativno tempiranje, oslanjajući se na istorijski vremenski okvir koji deluje pažljivo osmišljen – slično kao što su to ranije igre činile u svojim okruženjima.
Postoji mnogo video snimaka koji analiziraju borbu u ovoj igri, tako da ne bih želeo da objašnjavam svaku nijansu samo da bih ovu recenziju što kraću. Na površini, kretanje u prikrivenom položaju menja sve. Svaki sistem u igri doprinosi kreativnim načinima eliminisanja neprijatelja. U prvim satima igre, biti otkriven je malo opasniji, ali kako učite nove sposobnosti, dobijate pristup ometanjima i dimnim bombama – ili možete jednostavno prebaciti na Yasuke-a i probiti se kroz borbu. Nikada se nisam osećao nepobedivim, a resursi nisu naročito laki za prikupiti tokom borbi. Pre ulaska u bilo koju borbu, potrebno je izviđanje. Postoji „eagle eye“ mod koji vam omogućava da vidite neprijatelje i blago, zajedno sa mnogim mogućim tehnikama infiltracije. Slobodni ste da pristupite ovim bazama kako želite, ali veće tvrđave zahtevaju da pobedite Samuraj čuvare kako biste otključali najvredniji plen. Možete se vratiti kasnije, ali ja nikada nisam mogao da odolim da se ne suočim sa ovim moćnim neprijateljima kad god bih ih video.
Takođe mi se dopalo što kolekcionarski predmeti i resursi nisu potpuno razbacani po svakom gradu. Umesto toga, oni su više koncentrisani i koriste se za izgradnju vaše baze. Postoji čak način da koristite ograničene izviđače za šverc velikih količina predmeta na kraju svake sezone. Izgradnja baze postaje još jedan deo iskustva, sa napretkom vezanim za izgradnju ili nadogradnju određenih zgrada. Prilagodljivo je bez preterane kompleksnosti, i ako želite istinski zen skrovište, možete provesti sate usavršavajući svaki detalj. Plus, izrada i nadogradnja oružja dodaju jedinstvene buffove vašoj opremi. Jednostavnost kretanja kroz sve ove sisteme ne može se dovoljno naglasiti – nikada se nisam izgubio ili zbunio šta želim da radim sledeće.
A sada, da pričam o najboljem delu celog iskustva: okruženju. Assassin’s Creed Shadows je prelepa igra. Ne znam kako je ovaj tim uspeo da postigne ovu razmeru i bujnu vegetaciju ovog doba, ali sam bio veoma impresioniran. Open world nije kompaktan ni po kojem osnovu, ali prirodni tok puteva i staza vodi vas do zanimljivih tačaka bez osećaja nametnutosti. Skretanje sa utabanih puteva gotovo uvek vas nagrađuje jedinstvenim zadatkom ili kolekcionarskim predmetom, podstičući osećaj otkrića. Onda se sezone promene, i dobijate najbolji vremenski sistem u bilo kojoj modernoj igri. Nema ničeg sličnog izlasku iz snežne šume u živahno prolećno selo ili jurišu na zamak pod pljuskom kiše. Zapravo sam morao da se podsetim da zatvorim usta jer su vizuelni efekti bili toliko zadivljujući.
Assassin’s Creed Shadows je čudo u dizajnu igara i narativnom pisanju koje ne samo podiže ovu seriju već gura open-world formulu napred. Pojednostavljuje svoje brojne sisteme, podstiče istinsko istraživanje i tempira svoju priču tako da svaki momenat deluje značajno. Zahvaljujući dugotrajnom embargu na recenzije, nisam morao da žurim, što je samo pojačalo moje divljenje prema složenim detaljima igre. Pristupio sam ovoj igri kao povremeni igrač, a izašao sam sa osećajem veštog ubice. Bilo da vas privlači istorijska drama, stealth mehanike, ili jednostavno želite da lutate prelepim svetom, Shadows vredi vašeg vremena. Za pridošlice i veterane serije, ovaj deo dokazuje da Assassin’s Creed još uvek ima mnogo iznenađenja – i istinski visok standard za ono što sledi.
