U slučaju da ste zaboravili, Backbone je noir avanturistička igra kreirana od strane developera Eggnut i objavljena 2021. godine, smeštena u distopijsku verziju Vankuvera naseljenu antropomorfnim životinjama. Iako nije bila bez svojih nedostataka (pre svega kako je postala linearnija kako je napredovala), zadivljujući i jedinstveni svet u kombinaciji sa uživljavajućim ansamblom likova pomogao joj je da postane nešto nezaboravno, nešto sa „uživljavajućim svetom koji ćete želeti još više da vidite“ da citiram samog sebe iz tog vremena. I evo, objavljen je Tails: The Backbone Preludes, i time će nam ponuditi još više ovog sveta, izazivajući mešavinu uzbuđenja i zapanjenosti. Da li bi antologijski set malih priča kao ovaj bio najbolji način da se dublje zaroni u svet Backbone?
Kao što se sugerisalo pominjanjem antologije, Tails: The Backbone Preludes je skup četiri odvojene priče, svaka fokusirana na drugog lika u različitim fazama njihovih života. Sa prethodnim glavnim likom Hauardom, vidimo uvide u njegove studentske godine dok postaje prijatelj sa Lerijem i priprema se za budućnost; naša novinarka Renee istražuje niz misterioznih požara i pokušava se nositi sa njenim problematičnim brakom; pratimo uspon Klariše Bladvort od nevino dete do odraslog mafijaškog šefa; a onda imamo i Elija Abasa, naučnika koji istražuje pustinjski deo izvan zidina grada sa svojim novim partnerom Horheom, u priči koja je najdirektnije povezana sa zapletom prve igre… ali istovremeno predstavlja veliki spojler za prvu igru, nažalost.
Imamo četiri čina sa po četiri scene za svakog lika, sa prvim činom koji igračima omogućava da odaberu jedan od tri osobine ličnosti za svakog protagonista, što može odrediti koje opcije dijaloga se pojavljuju, a odande… pa, iskreno, nema mnogo drugih stvari da se kaže. Grafika je i dalje impresivna kao i ranije, svet je zapanjujući, likovi su i dalje zabavni i vredni ulaganja, ali opet, stvari su mnogo linearnije, igra je gotova za oko tri i po sata, a igranje se nije promenilo uopšte. Ima nekoliko trenutaka kada se krećete i interagujete sa stvarima, uglavnom u jednoj impresivnoj sceni gde praktično Hauard rešava svoj prvi detektivski slučaj, ali suština ovde uključuje puno dijaloga. Pa, dijaloga i nekoliko brzih partija „Unpacking“, u slučaju Renee. Ne, ozbiljno.
Krajnji rezultat je nešto što se teško može oceniti, jer je celo iskustvo prebrzo gotovo i fanovi prve igre neće pronaći mnogo toga novog ovde. Naravno, pisanje je i dalje dobro, i svaka priča je i dalje dobro ispričana i pruža više uvida u svaki lik, ali Tails: The Backbone Preludes čini greh pokušaja da stavi veći fokus na razgranate narative koje utiču na vaše izbore. To je nešto što je dobrodošlo u ovim igrama… ali ne nužno u pretpriči. Podsećam se na Life is Strange: Before the Storm i kako je pokušao da pruži više dubine i saosećanja liku Dejvida i omogućio vam je da odaberete kako bi Klo trebalo da se nosi sa ovim inicijalno neskladnim odnosom sa svojim očuhom… osim što je i dalje bila pretpriča, pa bez obzira na izbore, znate da će se oni do kraja naći u potpunoj suprotnosti jedan sa drugim do vremena početka prve igre.
Izuzetak, naravno, jeste Eli, potpuni novajlija koji igra najvažniju ulogu. Na odgovarajući način, on takođe dobija poslednju scenu u igri, i to je prilično napeta scena koja stavlja najveći naglasak na sve izbore koje ste napravili u njihovoj priči do sada. Takođe je lep, produženi zaključak koji se gradi, posebno jer je dužina svake scene prilično neujednačena, sa Klarijom i Renee koje ponekad dobijaju prilično kratke scene. Jedini nedostatak sa Elijevom pričom je što se cela odvija na jednom mestu, iako se to može reći i za veći deo Hauardove i Reneeine priče. Samo Klarija dobija priču sa novom lokacijom svaki put, uglavnom zbog toga što se svaka njena scena dešava godinama nakon prethodne. I u nastavku igre gde sam grad sam po sebi deluje kao glavni lik, nedostatak raznolikosti u lokacijama deluje kao veliki udarac.
Ipak, ono što je ovde prisutno je dobro, samo treba da se ne očekuje ep pretpriča koja će vas naterati da gledate prvu igru potpuno drugačijim očima. Tails: The Backbone Preludes je upravo to: set brzih pretpriča za Backbone. Ako vam se svideo Backbone, onda bi trebalo da bude lep dodatak, iako ništa suviše značajno. Srećom, postoji režim Novog game+ koji omogućava ponovnu igru kako biste dalje istražili svaku putanju, što je uvek dobar dodir. Ipak, dok su početna putovanja naših glavnih junaka prijatna za istraživanje, nadajmo se da je ovo i dalje samo pretpriča za neki više razvijen Backbone II.
Tails: The Backbone Preludes je pretpriča koju fanovi verovatno nisu očekivali i nisu znali da je želeli, i zbog nedostatka raznovrsnosti i kratakosti, takođe bi mogli izaći i dalje očekujući i želeći više. Ali ono što je ovde prisutno su dobro osmišljene priče u još uvek vrlo privlačnom svetu sa mnogo sjajnih likova za koje se vredi malo više zainteresovati, pa čak i ako je to samo mali deo onoga što Backbone može da ponudi, i dalje je nešto za fanove serijala i ljubitelje dobro ispričanih narativa da istraže. I hej, i dalje je to jedna od najjedinstvenijih i najbolje izvedenih distopija u svetu igara. Ako već moramo provoditi vreme u nekoj vrsti pakla, možda bi trebalo da bude ovde u Vankuveru.
