Protekla decenija je donela masovnu obnovu shooter žanra inspirisanih old-school naslovima poput Quake-a. Ljubazno nazvani „boomer shooters“, ove igre dolaze u svim oblicima i veličinama, od AAA hitova do manje poznatih indie dragulja. Oživljavanje ovog žanra dobila je tako pozitivan odgovor od shooter ljubitelja da se čini da ovih dana ne može proći više od nekoliko meseci bez novog indie boomer shootera. Najnoviji među njima je Wrath: Aeon of Ruin.
Tamo gde su naslovi u ovom žanru bili plodno tlo za inovaciju i eksperimentisanje, Wrath: Aeon of Ruin sledi sličan put u spajanju ideja iz drugih modernih žanrova sa svojim old-school shooter osnovama. Pored Quake-a, najdirektnija tačka poređenja za Wrath: Aeon of Ruin dolazi iz FromSoftware-ove Dark Souls franšize.
Pre nego što počnemo razgovarati o gameplayu, važno je razgovarati o sjajnoj prezentaciji u Wrath: Aeon of Ruin. Jasno inspirisan horor shooterima poput originalnog Quake-a, Wrath: Aeon of Ruin ima snažan naglasak na mračnim pećinskim nivoima sa oštrim. Na primer, neki od gornjih nivoa imaće gigantske sjajne kristale na svojim zidovima koji pružaju veći deo osvetljenja na sceni, a kanalizacija će imati bioluminescenciju za svoju sumornu atmosferu. Ova kombinacija lo-fi vizuala zajedno sa modernim vizuelnim tehnikama stvara sjajnu atmosferu.
Neki od nivoa igre takođe odaju poštovanje svojim inspiracijama tako što bez napora oponašaju njihove vizuelne dizajne dok ih istovremeno nadograđuju. Veliki primer toga je nekoliko ranih nivoa igre koji balansiraju između old-school srednjovekovne mračne estetike, i neki od kasnijih nivoa koji su kao iz Quake 2. Naravno, Wrath: Aeon of Ruin ne samo da kopira stilove ovih starijih naslova; on ih nadograđuje korišćenjem modernih tehnika koje impresivno koriste osvetljenje, kao i moderniji hardver i softver koji omogućavaju broj neprijatelja koji jednostavno ne bi bio moguć u to vreme. Činjenica da je sve ovo postignuto dok igra koristi modifikovani Quake engine čini stvari još impresivnijim.
Kada je reč o gameplayu, najjedinstveniji aspekt Wrath: Aeon of Ruin je sistem čuvanja. Čini se kao da je inspirisan Dark Souls-om, sistem čuvanja zahteva od vas da ili koristite predmete koje nađete u ograničenim količinama – Soul Tethers – ili pronađete određene tačke čuvanja koje vas takođe leče, kao Dark Souls-ove vatre. Ovaj sistem čuvanja obavlja težak zadatak kada je u pitanju povećanje uloga u gotovo bilo kojoj borbi u kojo možete da uđete, pošto ćete se stalno pitati da li je pametno koristiti jedan od vaših dragocenih Soul Tethers. Sve ovo se dodatno komplikuje time što su borbe u Wrath: Aeon of Ruin iznenađujuće smrtonosne.
Iako neprijatelji u Wrath: Aeon of Ruin obično nisu previše pametni, neće koristiti taktiku okruživanja. Na primer, oni ipak uspevaju da zadaju popriličan udarac, i to uključuje čak i ranije neprijatelje poput običnog zombija koji vas može zarobiti u ćošak i brzo vam smanjiti zdravlje. Igra takođe ima tendenciju da vam baci ogroman broj neprijatelja na vas, značajno povećavajući napetost. Srećom, arsenal u Wrath: Aeon of Ruin je definitivno dorastao izazovu.
Iako glavno oružje u igri nije baš najinovativnije oružje, većina obično prati osnovnu formulu shootera nudeći melee oružje, a zatim polako dodaje shotgun, Fang Spitter, Retcher (bacač granata) i Slag Cannon (bacač raketa). U igri postoje neka izdanja klasičnog oružja iz Quake-a kao što je Crystallizer i Lance, koji je railgun u ovoj igri. Najinteresantnije oružje u celoj igri, Mace, vam omogućava da apsorbujete duše neprijatelja koje zatim možete koristiti za jačanje budućih napada. Nijedno od oružja nije jedinstveno ali sa druge strane, oružja i dalje dobro popunjavaju vaš arsenal, pružajući vam širok spektar opcija za svaki borbeni scenario sa kojim se možete susresti.
Jedinstvenost u ofanzivnim i defanzivnim sposobnostima u Wrath: Aeon of Ruin potiče od mnogo artefakata koje ćete pronaći. Ovi artefakti su suštinski potrošni materijal koji vam daje jedinstvenu ofanzivnu ili defanzivnu sposobnost na kratko vreme. Ove sposobnosti variraju od jednostavnih stvari, poput toga da vam omoguće da dobijete zdravlje od neprijatelja koje napadate, ili stacionarnog štita koji vam omogućava da se odmorite usred epske borbe, do interesantnijih sposobnosti koje praktično okreću neprijatelje jedne protiv drugih.
Vrhunac Wrath: Aeon of Ruin je vrlo lako njegov dizajn nivoa. Napravljen od strane developera koji imaju iskustvo u kreiranju mapa i modova za originalni Quake, dizajn nivoa u Wrath: Aeon of Ruin je mesto gde leže neke od njenih najinteresantnijih ideja. Odbacujući realističan i naturalistički dizajn nivoa, Wrath: Aeon of Ruin umesto toga podseća na stare shootere gde nivoi i zone nisu morali da imaju smisla kada je u pitanju geografija, fokusirajući se isključivo na pružanje igračima izazovnih susreta. Nivoi igre takođe sjajno koriste vertikalni prostor.
Igra takođe očekuje da skačete unutar i van nivoa dok ih istražujete, koristeći neke od ideja Demon’s Souls-a. Često ćete biti zaključani na određenom mestu, umesto toga treba da se vratite u glavni svet i istražite drugi nivo dok ne pronađete pravi ključ. Iako to može postati preplavljujuće i komplikovano, fokus različitih nivoa igre često je osigurao da nikada stvarno nisam imao vremena da stanem i razmislim šta zapravo radim. Bio sam previše zauzet pokušavajući da ubijam neprijatelje i ostanem živ.
Wrath: Aeon of Ruin takođe nastavlja tradiciju boomer shootera tako što ne nudi mnogo u priči. Sve što radite je da obilazite i ubijate stvari i onda sve to ponovo. Nećete dobiti nikakvu duboku introspekciju. Bićete previše zauzeti ubijanjem čudovišta i bacanjem napitaka.
Wrath: Aeon of Ruin ne krije svoje inspiracije. Upotreba stare softverske tehnologije za postizanje neverovatnih stvari je impresivna. Igra takođe ima dobar arsenal oružja koji, iako daleko od jedinstvenog, nikada nije dosadan. Sve ovo je upakovano u boomer shooter koji uspeva da izgleda iznenađujuće jedinstveno u današnje vreme koristeći klasične umetničke stilove sa svojim sopstvenim šarmom.
