Nakon meseci iščekivanja, Arknights: Endfield je konačno tu, obećavajući jedinstven spoj akcionog RPG-a, upravljanja resursima i elemenata tower defense žanra. Nažalost, krajnji rezultat je igra koja je „široka kilometar, a duboka jedva centimetar“. Iako vizuelno oduzima dah, Endfield pati od repetitivne borbe i sistema napredovanja koji deluje više kao naporan posao nego zabava.
Borba: Između spektakla i monotonije
Najveće razočaranje recenzije je borbeni sistem. Iako se na prvi pogled čini kompleksnim (slično naslovu Wuthering Waves), borba se brzo pretvara u naporno „udaranje sunđera“.
- Repetitivni neprijatelji: Tokom prvih 20 sati igre borićete se protiv istih nekoliko tipova neprijatelja koji imaju neverovatno mnogo helta (HP).
- Nedostatak snage: Čak i sa potpuno unapređenim likovima i najboljom opremom, borba ne pruža osećaj nadmoći. Neprijatelji se skaliraju sa vašim nivoom, čineći svaku bitku dugotrajnom i zamornom.
- Vizuelni haos: Previše efekata na ekranu otežava precizno izbegavanje (dodge) i pariranje napada.
Sistem napredovanja koji „guši“ igrača
Progresija u Endfieldu je opisana kao izuzetno spora i „predatorska“. Igra vas primorava na obavljanje banalnih dnevnih zadataka koji ne uključuju borbu ni zagonetke – poput trčanja do udaljenih reciklažnih stanica samo da biste kliknuli na dugme.
Glavne zamerke na kretanje i istraživanje:
- Nema penjanja, jedrenja (gliding), pa čak ni plivanja (iako mapa ima mnogo vode).
- Kretanje je sporo i tromo u poređenju sa modernim konkurentima na tržištu.
- Resursi se regenerišu satima, što vas primorava na dugotrajno čekanje ili korišćenje novčanika.
Fabrički menadžment: Dobra ideja, naporna realizacija
Sistem automatizacije fabrike (AIC) je najinovativniji deo igre, ali i on postaje žrtva „grinda“. Iako je zanimljivo graditi mrežu rudnika i rafinerija, proces se ponavlja u svakom novom regionu sa skoro identičnim koracima, samo sa drugim tipom rude.
„Hypergryph je pokušao da pokrije sve aspekte – od RPG-a do fabričke simulacije – ali je na kraju dobio sistem koji se krije iza beskonačnih menija i tutorijala, bez prave dubine.“
Tehnički detalji i vizuelni identitet
| Kategorija | Ocena / Utisak |
|---|---|
| Grafika | Fantastična (stelar dizajni likova i sveta) |
| Muzika | Neverovatna art direkcija i soundtrack |
| Gacha sistem | Netransparentan i usmeren ka trošenju novca |
| Trajanje | Beskonačni grind (240+ sati za max progres) |
Zaključak
Arknights: Endfield je igra sa neiskorišćenim potencijalom. Trenutno je to previše moderan tutorijal koji vas bombarduje porukama, dok vas u pozadini čeka zamoran proces sakupljanja resursa. Ako niste spremni da igru tretirate kao drugi posao, Endfield bi vas mogao brzo sagoreti.
